Psaltaren 81
1 På Gittith, till att föresjunga, Assaphs. Sjunger Gudi gladeliga, den vår starkhet är; fröjdens Jacobs Gudi.
Радујте се Богу, који нам даје крепост; покликујте Богу Јаковљевом.
2 Tager Psalmer, och för hit trummor, lusteliga harpor med psaltare.
Подигните песме, дајте бубањ, слатке гусле са псалтиром.
3 Blåser med basuner i nymånaden, i våra löfhyddohögtid.
Трубите о мени у трубу, о уштапу ради празника нашег.
4 Ty detta är en sed i Israel, och en Jacobs Guds rätt.
Јер је такав закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљевог.
5 Det hafver han till ett vittnesbörd satt i Joseph, då de utur Egypti land drogo, och främmande tungomål hört hade;
За сведочанство постави Јосифу ово, кад иђаше на земљу мисирску. Језик, ког не знах, чух!
6 Och jag deras axlar ifrån bördone friade, och deras händer vid krukorna qvitta vordo.
"Уклонио сам рамена његова од бремена, руке његове опростише се котарица.
7 Då du åkallade mig i nödene, halp jag dig ut, och bönhörde dig, då tordönen öfverföll dig; och försökte dig vid trätovattnet. (Sela)
У невољи си ме зазвао, и избавих те, услиших те усред грома, на води Мериви искушах те.
8 Hör, mitt folk, jag vill betyga ibland dig; Israel, du skall höra mig;
Слушај, народе мој, и засведочићу ти, Израиљу, о кад би ме послушао:
9 Att ibland dig ingen annar Gud är, och du ingen främmande Gud tillbeder.
Да не буде у тебе туђег бога, и богу страном немој се клањати.
10 Jag är Herren din Gud, som dig utur Egypti land fört hafver. Låt din mun vidt upp, låt mig uppfylla honom.
Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље мисирске; отвори уста своја, и ја ћу их напунити.
11 Men mitt folk hörde intet mina röst, och Israel är intet om mig.
Али не послуша народ мој глас мој, Израиљ не мари за ме.
12 Så hafver jag låtit dem uti deras hjertas sinne, att de måga vandra efter sitt råd.
И ја их пустих на вољу срца њихова, нека ходе по својим мислима.
13 Om mitt folk ville mig hörsamt vara, och Israel på minom vägom gå,
О кад би народ мој слушао мене, и синови Израиљеви ходили путевима мојим!
14 Så ville jag snart nederlägga deras fiendar, och vända mina hand emot deras motståndare.
Брзо бих покорио непријатеље њихове, и на противнике њихове дигао бих руку своју;
15 Och de som Herran hata, skulle fela uppå honom; men deras tid skulle evinnerliga vara,
Који мрзе на Господа, били би им покорни, и добри дани њихови били би довека;
16 Och jag skulle spisa dem med bästa hvete, och mätta dem med hannog utu hälleberget.
Најбољом би пшеницом хранио њих, и медом бих из камена ситио их."
