Psaltaren 50
1 En Psalm Assaphs. Herren Gud den mägtige talar, och kallar verldena, ifrå solenes uppgång, allt intill nedergången.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 Af Zion går upp Guds härliga sken.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Vår Gud kommer, och tiger intet. Förtärande eld går för honom, och omkring honom en mägtig storm.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Han kallar himmel och jord, att han skall döma sitt folk.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Församler mig mina heliga, som förbundet mer akta än offer.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Och himlarna skola förkunna hans rättfärdighet; ty Gud är domaren. (Sela)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Hör, mitt folk, låt mig tala; Israel, låt mig ibland dig betyga: Jag Gud är din Gud.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 För ditt offers skull straffar jag dig intet; äro dock dine bränneoffer alltid för mig.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 Jag vill icke taga oxar utu ditt hus, eller bockar utu dine stall;
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Ty all djur i skogenom äro mine, och boskapen på bergen, der de vid tusendetal gå.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Jag känner alla foglar på bergen, och allahanda djur på markene äro för mig.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Om mig hungrade, ville jag intet säga dig deraf; ty jordenes krets är min, och allt det deruti är.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 Menar du, att jag oxakött äta vill, eller bockablod dricka?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Offra Gudi tackoffer, och betala dem Högsta ditt löfte.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 Och åkalla mig i nödene; så vill jag hjelpa dig, så skall du prisa mig.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Men till den ogudaktige säger Gud: Hvi förkunnar du mina rätter, och tager mitt förbund i din mun;
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Efter du dock hatar tuktan, och kastar min ord bakom dig?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 När du ser en tjuf, så löper du med honom, och hafver din del med horkarlar.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Din mun låter du tala det ondt är, och din tunga bedrifver falskhet.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Du sitter och talar emot din broder; dine moders son förtalar du.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Detta gör du, och jag tiger. Det menar du, att jag skulle vara lika som du; men jag skall straffa dig, och sätta dig det under ögonen.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Märker dock det, I som Gud förgäten, att jag icke en gång bortrycker, och är så ingen förlösare mer.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 Den der tack offrar, han prisar mig; och der är vägen, att jag visar honom Guds salighet.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
