< Psaltaren 138 >
1 Davids. Jag tackar dig af allo hjerta; inför gudarna vill jag lofsjunga dig.
Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.
2 Jag vill tillbedja emot ditt helga tempel, och tacka dino Namne för dina godhet och trohet; ty du hafver gjort ditt Namn härligit öfver all ting, genom ditt ord.
Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.
3 När jag åkallar dig, så bönhör mig, och gif mine själ stora kraft.
У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.
4 Herre, alle Konungar på jordene tacka dig, att de höra dins muns ord;
Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;
5 Och sjunga på Herrans vägom, att Herrans ära stor är.
И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
6 Ty Herren är hög, och ser uppå det nedriga, och känner de högmodiga. fjerran.
Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.
7 Om jag midt i ångest vandrar, så vederqvicker du mig, och räcker dina hand öfver mina fiendars vrede; och hjelper mig med dine högra hand.
Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.
8 Herren skall göra der en ända uppå för mina skuld; Herre, din godhet är evig; förlåt dock icke dina händers verk.
Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.