< Psaltaren 115 >

1 Icke oss, Herre, icke oss, utan dino Namne, gif ärona, för dina nåde och sannings skull.
Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2 Hvi skulle Hedningarna säga: Hvar är nu deras Gud?
Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3 Men vår Gud är i himmelen; han kan göra hvad han vill.
Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4 Men deras afgudar äro silfver och guld, med menniskors händer gjorde.
Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5 De hafva mun, och tala intet; de hafva ögon, och se intet.
Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6 De hafva öron, och höra intet; de hafva näso, och lukta intet.
Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7 De hafva händer, och taga intet; fötter hafva de, och gå intet; och tala intet genom deras hals.
Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8 De som sådana göra, äro likaså, alle de som hoppas uppå dem.
Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9 Men Israel hoppes uppå Herran; han är deras hjelp och sköld.
Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10 Aarons hus hoppes uppå Herran; han är deras hjelp och sköld.
Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11 De der Herran frukta, hoppes ock uppå Herran; han är deras hjelp och sköld.
Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12 Herren tänker uppå oss, och välsignar oss; han välsignar Israels hus, han välsignar Aarons hus.
Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13 Han välsignar dem som frukta Herran, både små och stora.
Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14 Herren välsigne eder, ju mer och mer, eder och edor barn.
Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15 I ären Herrans välsignade, den himmel och jord gjort hafver.
Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16 Himmelen allt omkring är Herrans; men jordena hafver han gifvit menniskors barnom.
Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17 De döde kunna dig, Herre, intet lofva; ej heller de som nederfara i det stilla;
Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18 Utan vi lofve Herran, ifrå nu och i evighet. Halleluja.
Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!

< Psaltaren 115 >