Psaltaren 112

1 Halleluja. Säll är den som Herran fruktar, den som stor lust hafver till hans bud.

Благо човеку који се боји Господа, коме су веома омилеле заповести Његове.

2 Hans säd skall väldig vara på jordene; de frommas slägte skall välsignadt varda.

Силно ће бити на земљи семе његово, род праведнички биће благословен.

3 Rikedom och ymnoghet skall vara i hans hus, och hans rättfärdighet blifver evinnerliga.

Обиље је и богатство у дому његовом, и правда његова траје довека.

4 Dem fromma går ljus upp i mörkret, af den nådeliga, barmhertiga och rättfärdiga.

У тами сјаје видело праведницима од доброг, милостивог и праведног.

5 Säll är den som barmhertig är, och gerna lånar; och lagar så sina saker, att han ingom orätt gör.

Благо ономе који је милостив и даје у зајам! Он ће дати тврђу речима својим на суду.

6 Ty han skall blifva evinnerliga; den rättfärdige skall aldrig förgäten varda.

Јер неће посрнути довека, праведник ће се спомињати увек.

7 När en plåga kommer, fruktar han sig intet; hans hjerta hoppas stadeliga uppå Herran.

Не боји се злог гласа; срце је његово стално, узда се у Господа.

8 Hans hjerta är tröst, och fruktar sig intet, tilldess han på sina fiendar lust ser.

Утврђено је срце његово, неће се побојати, и видеће како падају непријатељи његови.

9 Han utströr, och gifver dem fattigom; hans rättfärdighet blifver evinnerliga; hans horn skall upphöjdt varda med äro.

Просипа, даје убогима; правда његова траје довека, рог се његов узвишује у слави.

10 Den ogudaktige skall det se, och honom skall förtrytat; sina tänder skall han bita tillsamman, och förgås; ty hvad de ogudaktige gerna vilja, det blifver omintet.

Безбожник види, и једи се, шкргуће зубима својим, и сахне. Жеља ће безбожницима пропасти.