Psaltaren 109
1 En Psalm Davids, till att föresjunga. Gud, mitt lof, tig icke;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Ty de hafva upplåtit sin ogudaktiga och falska mun emot mig, och tala emot mig med falska tungor.
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Och de tala hätskeliga emot mig allestäds, och strida emot mig utan sak.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 Derföre, att jag älskar dem, äro de emot mig; men jag beder.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 De bevisa mig ondt för godt, och hat för min kärlek.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Sätt ogudaktiga öfver honom, och Satan stånde på hans högra hand.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Den som sig af honom lära låter, hans lefverne vare ogudaktigt, och hans bön vare synd.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Varde hans dagar få, och hans ämbete tage en annar.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Varde hans barn faderlös, och hans hustru enka.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Hans barn gånge husvill och tigge, och söke, såsom de der förderfvade äro.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 De ockrare utsuge allt det han hafver, och de främmande bortröfve hans gods.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Och ingen bevise honom godt, och ingen förbarme sig öfver hans faderlösa.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Hans efterkommande varde utrotade; deras namn varde i androm led utplånad.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 På hans fäders missgerning varde tänkt för Herranom, och hans moders synd varde intet utplånad.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Herren låte dem aldrig komma utu sin ögnasyn, och deras åminnelse varde utrotad på jordene;
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Derföre att han så platt ingen barmhertighet hade; utan förföljde den elända och fattiga, och den bedröfvada, till att dräpa honom.
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Och han ville hafva förbannelse, den skall ock komma honom; han ville icke välsignelse, så skall hon ock vara långt ifrå honom.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Och han drog förbannelse uppå sig, såsom sina skjorto; och hon är ingången i hans inelfver, såsom vatten, och såsom olja uti hans ben.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Hon varde honom såsom en klädnad, den han uppå sig hafver, och såsom ett bälte, der han allestädes omgjordar sig med.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Alltså ske dem af Herranom, som mig emot äro, och tala ondt emot mina själ.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Men du, Herre, Herre, var du med mig för ditt Namns skull; ty din nåd är min tröst, fräls mig.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Ty jag är fattig och elände; mitt hjerta är bedröfvadt i mig.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Jag går bort såsom en skugge, den fördrifven varder, och varder förjagad såsom gräshoppor.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Min knä äro svage af fasto, och mitt kött är magert, och hafver ingen fetma.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Och jag måste vara deras begabberi; när de se mig, rista de sitt hufvud.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Gör mig bistånd, Herre, min Gud; hjelp mig efter dina nåd;
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Att de måga förnimma, att det är din hand; att du, Herre, detta gör.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Förbanna de, så välsigna du; sätta de sig emot mig, så varde de till skam; men din tjenare glädje sig.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Mine motståndare varde med försmädelse beklädde, och varde med sine skam öfvertäckte, såsom med en kjortel.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Jag vill mycket tacka Herranom med min mun, och lofva honom ibland många.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Ty han står dem fattiga på högra handene, att han skall hjelpa honom ifrå dem som hans lif fördöma.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
