Ordspråksboken 28
1 Den ogudaktige flyr, och ingen jagar honom; men den rättfardige är frimodig, såsom ett ungt lejon.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 För landsens synders skull varda många förvandlingar i Förstadömen; men för deras skull, som förståndige och förnuftige äro, blifva de länge.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 En armling, som de fattiga oförrättar, är såsom väta, den fruktena förderfvar.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 De som lagen öfvergifva, lofva den ogudaktiga; men de som bevara lagen, äro dem ogunstige.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Onde menniskor akta intet uppå rätt; men de som efter Herran fråga, de akta uppå all ting.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Bättre är en fattig, den i sine fromhet vandrar, än en rik man, den i vrångom vägom går.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Den der lagen bevarar, han är ett förståndigt barn; men den som slösare uppehåller, han skämmer sin fader.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Den sitt gods förmerar med ocker och vinning, han församlar det dem fattigom till nytto.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Den sitt öra afvänder till att höra lagen, hans bön är en styggelse.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Den som de fromma förförer in uppå en ond väg, han varder i sina grop fallandes; men de fromme skola det goda ärfva.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 En rik man tycker, att han är vis; men en fattig förståndig märker honom.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 När de rättfärdige hafva öfverhandena, så går det ganska väl till; men när ogudaktige uppkomma, så varder en omvändning i folkena.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Den sina missgerning nekar, honom varder icke väl gångandes; men den henne bekänner och öfvergifver, han skall få barmhertighet.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Säll är den som städse fruktar; men den som halsstyf är, han faller i olycko.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 En ogudaktig, som öfver ett fattigt folk regerar, han är ett rytande lejon, och en girig björn.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 När en Förste utan förstånd är, så sker mycken orätt; men den der girighet hatar, han skall länge lefva.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 En menniska, som uppå ens själs blod orätt gör, han varder icke behållen, det han än i kulona fore.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Den der i fromhet vandrar, han blifver vid sig; men den en ond väg går, han måste engång falla.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Den sin åker brukar, han skall få bröd nog; men den der far efter att gå fåfäng, han skall få fattigdom nog.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 En trofast man varder mycket välsignad; men den der fiker efter att varda rik, han skall icke oskyldig blifva.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Anse personen är icke godt; ty han gjorde väl illa för ett stycke bröd.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Den som hastar efter rikedom, och är nidsk, han vet icke, att honom skall nöd uppåkomma.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Den ena mennisko straffar, han skall sedan ynnest finna, mer än den der smekrar.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Den som tager ifrå fader eller moder, och säger: Det är icke synd; han är förderfvarens stallbroder.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 En högmodig man uppväcker träto; men den som förlåter sig uppå Herran, han varder fet.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Den sig uppå sitt hjerta förlåter, han är en dåre; men den som går med vishet, han skall friad varda.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Den som den fattiga gifver, honom skall intet fattas; men den som sin ögon afvänder, med honom skall det fast tillbakagå.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 När de ogudaktige uppkomma, så förgömmer sig folket; men när de förgås, så varda de rättfärdige månge.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
