< Job 4 >

1 Då svarade Eliphas af Thema, och sade:
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 Du lider tilläfventyrs icke gerna, om man försöker att tala med dig? Men ho kan låtat?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 Si, du hafver undervisat många, och styrkt trötta händer.
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 Ditt tal hafver upprest dem, som fallne voro; och bäfvande knä hafver du förstärkt.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Men nu, medan det kommer på dig, varder du förtvinad; och nu, medan det drabbar på dig, förskräckes du.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 Ja, der är nu din ( Guds ) fruktan, din tröst, ditt hopp, och din fromhet.
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 Käre, tänk uppå, hvar är någor oskyldiger förgången? Eller hvar äro de rättfärdige någon tid utrotade?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Såsom jag väl sett hafver, de som vedermödo plöjde, och olycko sådde, de skåro det ock upp;
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Att de äro genom Guds anda förgångne, och af hans vredes anda förgjorde.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 Lejonens rytande, och lejinnones röst, och de unga lejons tänder äro sönderbrutna.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 Lejonet är förgånget, att det icke mera röfvar; och de unga lejon äro förskingrade.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 Och till mig är kommet ett hemligit ord, och mitt öra hafver deraf fått något märkeligit.
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 Då jag begrundade nattenes syner, då sömnen faller på menniskorna;
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 Då kom fruktan och bäfvande mig uppå, och all min ben förskräcktes.
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Och då anden gick framom mig, reste mig håret på minom kropp.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 Då stod en för min ögon, och dess skapnad kände jag intet; han var stilla, och jag hörde ena röst:
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 Huru kan en menniska vara rättfärdigare än Gud; eller en man vara renare än han, som honom gjort hafver?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 Si, ibland sina tjenare finner han icke trohet, och i sinom Änglom finner han dårhet.
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 Huru mycket mer de som bo i lerhus; och de der grundade äro på jordene, skola förtäras af matk.
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Det varar ifrå morgonen intill aftonen, så varda de upphuggne; och förr än de varda det varse, äro de platt borto;
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Och deras käraste förgås; och dö ock oförvarandes.
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

< Job 4 >