Jeremia 23
1 Ve eder, herdar, I som förderfven och förskingren min fosterhjord, säger Herren.
Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје! Говори Господ.
2 Derföre säger Herren, Israels Gud, om de herdar, som mitt folk regera: I hafven förskingrat min hjord, och bortdrifvit, och icke besökt honom; si, jag skall hemsöka eder, för edart onda väsendes skull, säger Herren.
Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: Ви разметнусте овце моје и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дела ваших, говори Господ.
3 Och jag skall församla, det qvart är af minom hjord, utur all land, dit jag dem utdrifvit hafver, och skall hafva dem hem igen till deras hus, att de skola växa och förökas.
И остатак оваца својих ја ћу скупити из свих земаља у које их разагнах, и вратићу их у торове њихове, где ће се наплодити и умножити.
4 Och jag skall sätta herdar öfver dem, som dem sköta skola, att de icke mer skola frukta sig eller förskräckas, eller hemsökte varda, säger Herren.
И поставићу им пастире, који ће их пасти, да се не боје више и не плаше и да не погине ни једна, говори Господ.
5 Si, den tiden kommer, säger Herren, att jag skall uppväcka David rättfärdighetenes frukt; och det skall vara en Konung, den väl regera skall, och skall upprätta rätt och rättfärdighet på jordene.
Гле, иду дани, говори Господ, у које ћу подигнути Давиду Клицу праведну, која ће царовати и бити срећна и чинити суд и правду на земљи.
6 På den tiden skall Juda hulpen varda, och Israel säker bo; och detta skall vara hans namn, det man honom kalla skall: Herren vår rättfärdighet.
У Његове дане спашће се Јуда, и Израиљ ће становати у миру, и ово му је име којим ће се звати: Господ правда наша.
7 Derföre, si, den tid skall komma, säger Herren, då man nu intet mer skall säga: Så sant som Herren lefver, som Israels barn utur Egypti land fört hafver;
Зато, ево, иду дани, говори Господ, у које се неће више говорити: Тако да је жив Господ, који је извео синове Израиљеве из земље мисирске;
8 Utan: Så sant som Herren lefver, som Israels hus säd utförde, och hade af nordlanden, och utur all land, dit jag dem fördrifvit hafver, så att de skola nu bo i sitt land.
Него: Тако да је жив Господ, који је извео и довео семе дома Израиљевог из северне земље и из свих земаља у које их бејах разагнао. И они ће седети у својој земљи.
9 Emot Propheterna: Mitt hjerta vill mig brista i mino lifve, all min ben darra; mig är lika som enom drucknom manne, och lika som enom den af vin ragar, för Herranom, och för hans heliga ordom;
Ради пророка пуца срце у мени, трепећу све кости моје, као пијан сам и као човек кога је освојило вино, Господа ради и Његових ради светих речи.
10 Att landet så fullt med horkarlar är, att landet så jämmerliga står, att det så förbannadt är, och ängarna i öknene förtorkas; och deras lefverne är ondt, och deras regemente doger intet.
Јер је земља пуна прељубочинаца, и с клетава тужи земља, посушише се паше у пустињи; трк је њихов зао и моћ њихова неправа.
11 Ty både Propheter och Prester äro skalkar; och jag finner också deras ondska i mino huse, säger Herren.
Јер и пророк и свештеник скврне је, налазим и у дому свом злоћу њихову, говори Господ.
12 Derföre är deras väg lika som en slipper väg i mörkrena, der de uppå falla; ty Jag skall låta komma olycko öfver dem, deras hemsökningsår, säger Herren.
За то ће пут њихов бити као клизавица по тами, где ће попузнути и пасти; јер ћу пустити на њих зло, године похођења њиховог, говори Господ.
13 Med de Propheter i Samarien hafver jag sett galenskap, att de propheterade i Baal och förförde mitt folk Israel;
У пророка самаријских видео сам безумље, пророковаху Валом, прелашћиваху народ мој Израиља;
14 Men med de Propheter i Jerusalem ser jag en styggelse; huru de bedrifva hor, och fara med lögn, och styrka de onda, på det att ju ingen skall omvända sig af sine ondsko. De äro alle för mig lika som Sodoma, och dess inbyggare lika som Gomorra.
Али у пророка јерусалимских видим страхоту: чине прељубу и ходе у лажи, укрепљују руке зликовцима да се нико не врати од своје злоће; сви су ми као Содом, и становници његови као Гомор.
15 Derföre säger Herren Zebaoth om Propheterna alltså: Si, jag skall spisa dem med malört, och gifva dem galla dricka; ty ifrå Propheterna i Jerusalem kommer ut skrymteri öfver hela landet.
Зато овако вели Господ над војскама о тим пророцима: Ево, ја ћу их нахранити пеленом и напојићу их жучи; јер од пророка јерусалимских изиђе оскврњење по свој земљи.
16 Detta säger Herren Zebaoth: Hörer intet Propheternas ord, de eder prophetera; de bedraga eder, ty de predika sins hjertas syner, och icke utaf Herrans mun.
Овако вели Господ над војскама: Не слушајте шта говоре пророци који вам пророкују; варају вас, говоре утваре свог срца, не из уста Господњих.
17 De säga dem som mig försmäda: Herren hafver det sagt: Eder varder väl gångandes; och allom dem som vandra efter sins hjertas tycko, säga de: Det kommer ingen olycka öfver eder.
Једнако говоре онима који не маре за ме: Господ је рекао: Имаћете мир; и свакоме који иде по мисли срца свог говоре: Неће доћи на вас зло.
18 Ty ho hafver varit i Herrans råd, den hans ord sett och hört hafver? Ho hafver förmärkt och hört hans ord?
Јер ко је стајао у већу Господњем, и видео или чуо реч Његову? Ко је пазио на реч Његову и чуо?
19 Si, ett Herrans väder skall komma med grymhet, och ett förskräckeligit oväder falla de ogudaktiga öfver hufvudet.
Ево, вихор Господњи, гнев, изићи ће вихор, који не престаје, пашће на главу безбожницима.
20 Och Herrans vrede skall icke upphålla, tilldess han gör och uträttar det han i sinnet hafver. Härefter skolen I väl förvarat.
Неће се одвратити гнев Господњи докле не учини и изврши шта је у срцу наумио; најпосле ћете разумети то сасвим.
21 Jag sände intet Propheterna, likväl lupo de; jag talade intet med dem, likväl propheterade de.
Не слах тих пророка, а они трчаше; не говорих им, а они пророковаше.
22 Ty om de hade blifvit vid mitt råd och hade predikat mino folke min ord, så hade de omvändt dem ifrå deras onda väsende, och ifrå deras onda lefverne.
Да су стајали у мом већу, тада би казивали моје речи народу мом, и одвраћали би их с пута њиховог злог и од злоће дела њихових.
23 Är jag icke en Gud, den hardt när är, säger Herren, och icke en Gud, den fjerran är?
Јесам ли ја Бог из близа, говори Господ, а нисам Бог и из далека?
24 Menar du, att någor kan så hemliga fördölja sig, att jag icke kan se honom? säger Herren. Är icke jag den som uppfyller himmel och jord? säger Herren.
Може ли се ко сакрити на тајно место да га ја не видим? Говори Господ; не испуњам ли ја небо и земљу? Говори Господ.
25 Jag hörer väl, att Propheterna predika, och prophetera lögn i mitt Namn, och säga: Mig hafver drömt, mig hafver drömt.
Чујем шта говоре ти пророци који у име моје пророкују лаж говорећи: Снио сам, снио сам.
26 När vilja nu Propheterna igenvända? de der lögn prophetera, och prophetera sins hjertas bedrägeri;
Докле ће то бити у срцу пророцима који пророкују лаж, и превару срца свог пророкују?
27 Och vilja, att mitt folk skall förgäta mitt Namn, för deras drömmars skull, som den ene för den andra predikar, såsom deras fäder förgåto mitt Namn för Baals skull.
Који мисле да ће учинити да народ мој заборави име моје уза сне њихове, које приповедају један другом, као што заборавише оци њихови име моје уз Вала.
28 En Prophet, som drömmar hafver, han predike drömmar; men den som mitt ord hafver, han predike mitt ord rätt. Huru när kommer agnar och hvete tillhopa? säger Herren.
Пророк који сни, нека приповеда сан; а у кога је реч моја, нека говори реч моју истинито; шта ће плева са пшеницом? Говори Господ.
29 Är icke mitt ord lika som en eld, säger Herren, och såsom en hammar, den berg sönderslår?
Није ли реч моја као огањ, говори Господ, и као маљ који разбија камен?
30 Derföre, si: Jag vill till de Propheter, säger Herren, som min ord stjäla den ene dem andra.
За то, ево ме на те пророке, говори Господ, који краду моје речи један од другог.
31 Si, jag vill till de Propheter, säger Herren, som sitt eget ord föra, och säga: Han hafver det sagt.
Ево ме на те пророке, вели Господ, који дижу језик свој и говоре: Он вели.
32 Si, jag vill till de som falska drömmar prophetera, säger Herren, och predika dem, och förföra mitt folk med sine lögn och lösaktig ting; efter jag dock intet hafver sändt dem, och intet befallt dem, och de ej heller desso folkena nyttige äro, säger Herren.
Ево ме на оне који пророкују лажне сне, вели Господ, и приповедајући их заводе народ мој лажима својим и хитрином својом; а ја их нисам послао нити сам им заповедио; и неће ништа помоћи томе народу, говори Господ.
33 Om detta folk, eller en Prophet, eller en Prest varder dig frågandes, och säger: Hvilket är Herrans tunge? så skall du säga till dem, hvad den tungen är: Jag skall bortkasta eder, säger Herren.
Ако те запита овај народ или који пророк или свештеник говорећи: Како је бреме Господње? Тада им реци: Како бреме? Оставићу вас, говори Господ.
34 Och om en Prophet, eller Prest, eller folk varder sägandes: Det är Herrans tunge; densamma skall jag hemsöka, och hans hus dertill.
А пророка и свештеника и народ који рече: Бреме Господње, ја ћу покарати тог човека и дом његов.
35 Men så skall den ene tala med dem andra, och säga sig emellan: Hvad svarar Herren? Och hvad säger Herren?
Него овако говорите сваки ближњему свом и сваки брату свом: Шта одговори Господ? И: Шта рече Господ?
36 Och kaller det icke mer Herrans tunga; ty hvarjom och enom skall hans egen ord vara till en tunga, efter I alltså lefvandes Guds, Herrans Zebaoths, vårs Guds ord förvänden.
А бремена Господњег не помињите више, јер ће свакоме бити бреме реч његова, јер изврћете речи Бога Живога, Господа над војскама, Бога нашег.
37 Derföre skolen I säga till Propheten alltså: Hvad svarar Herren dig? Och hvad säger Herren?
Овако реци пророку: Шта ти одговори Господ? И шта ти рече Господ?
38 Nu medan I sägen Herrans tunge, derföre säger Herren alltså: Efter I kallen ordet Herrans tunga, och jag till eder sändt hafver, och hafver säga låtit, att I icke skullen kallat Herrans tunga;
Али кад кажете: Бреме Господње, зато овако вели Господ: Шта говорите ту реч: Бреме Господње, а ја слах к вама да вам кажу: Не говорите: Бреме Господње,
39 Si, så skall jag taga eder bort, och bortkasta eder samt med stadenom, som jag eder och edra fäder gifvit hafver, ifrå mitt ansigte;
Зато ево ме, ја ћу вас заборавити сасвим и одбацићу од себе вас и град који сам дао вама и оцима вашим.
40 Och skall foga eder en evig skam till, och en evig försmädelse, den aldrig förgäten skall varda.
И навалићу на вас поругу вечну и срамоту вечну која се неће заборавити.
