< 2 Kungaboken 21 >
1 Manasse var tolf åra gammal, då han vardt Konung, och regerade fem och femtio år i Jerusalem; hans moder het Hephziba.
Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Ефсива.
2 Och han gjorde det ondt var för Herranom, efter Hedningarnas styggelse, som Herren för Israels barn fördrifvit hade.
И чињаше што је зло пред Господом по гадним делима народа, које Господ одагна испред синова Израиљевих;
3 Och han afvände sig, och uppbyggde de höjder, som hans fader Hiskia nederbrutit hade, och uppsatte Baals altare, och gjorde lundar, såsom Achab, Israels Konung, gjort hade; och tillbad all himmelens här, och tjente dem;
Јер опет начини висине, које беше потро Језекија отац његов, и подиже олтаре Валу, и начини луг као што беше начинио Ахав, цар Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.
4 Och byggde altare i Herrans hus, der Herren om sagt hade: Jag skall sätta mitt Namn i Jerusalem.
И начини олтаре у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ћу наместити име своје;
5 Och han byggde allom himmelens här altare, uti båda gårdarna till Herrans hus;
Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег.
6 Och lät sin son gå igenom eld, och aktade på foglarop och tecken, och höll spåmän och tecknatydare, och gjorde mycket det ondt var för Herranom, der han honom med förtörnade.
И сина свог проведе кроз огањ, и врачаше и гаташе, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре; и чињаше врло много што је зло пред Господом, гневећи Га.
7 Han satte ock en lundagud, den han gjort hade, i huset, om hvilket Herren till David och hans son Salomo sagt hade: Uti detta hus, och i Jerusalem, det jag utvalt hafver utur alla Israels slägter, vill jag sätta mitt Namn i evig tid.
И постави резан лик шумски који начини у дому, за који беше рекао Господ Давиду и Соломуну, сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека;
8 Och skall icke låta Israels fot mer röra sig ifrå det land, som jag deras fader gifvit hafver dock så, om de hålla och göra efter allt det jag budit hafver, och efter all de lag, som min tjenare Mose dem budit hafver.
И нећу више дати да се макне нога синовима Израиљевим из земље коју дадох оцима њиховим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио, и сав закон који им је заповедио мој слуга Мојсије.
9 Men de lydde intet; utan Manasse förförde dem, så att de gjorde värre än Hedningarna, som Herren för Israels barn fördrifvit hade.
Али не послушаше, јер их заведе Манасија, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих.
10 Då talade Herren genom sina tjenare Propheterna, och sade:
А Господ говораше преко слуга својих пророка говорећи:
11 Derföre, att Manasse, Juda Konung, hafver denna styggelsen gjort, som värre är än all den styggelse som de Amoreer gjort hafva, som för honom voro; och hafver desslikes kommit Juda till att synda med sina afgudar;
Што учини Манасија, цар Јудин та гадна дела чинећи горе од свега што су чинили Амореји који пре њега бише, и наведе на грех и Јуду гадним боговима својим;
12 Derföre säger Herren Israels Gud alltså: Si, jag skall låta komma olycka öfver Jerusalem och Juda, så att hvilken som helst det får höra, honom skall det gälla i båda hans Öron.
Зато овако вели Господ Бог Израиљев: Ево, ја ћу пустити зло на Јерусалим, и на Јуду, да ће свакоме ко чује зујати оба уха.
13 Och jag skall utsträcka öfver Jerusalem Samarie snöre, och Achabs hus vigt; och skall utskölja Jerusalem, såsom man utsköljer diskar, och skall omstörta det.
Јер ћу затегнути над Јерусалимом уже самаријско и мерила дома Ахавовог, и збрисаћу Јерусалим, као што се брише здела, и избише се па се изврне.
14 Och jag skall låta några af minom arfvedel blifva qvara, och gifva dem uti deras fiendars händer, att de skola varda till ett rof och sköfvel allom deras fiendom;
И оставићу остатак наследства свог, и даћу их у руке непријатељима њиховим да буду плен и грабеж свим непријатељима својим.
15 Derföre, att de gjort hafva det mig illa behagar, och hafva förtörnat mig, ifrå den dag, då deras fäder foro utur Egypten, allt intill denna dag.
Јер чинише што је зло преда мном, и гневише ме од дана кад изиђоше оци њихови из Мисира до данас.
16 Och utgöt Manasse ganska mycket oskyldigt blod, in tilldess Jerusalem på alla sidor fullt vardt; förutan de synder, der han med kom Juda till att synda, att de gjorde det ondt var för Herranom.
Још и праву крв веома многу проли Манасија тако да напуни Јерусалим од краја до краја, осим греха свог којим наведе Јуду на грех да чини што је зло пред Господом.
17 Hvad nu mer af Manasse sägandes är, och allt det han gjort hafver, och om hans synder, som han bedref, si, det är skrifvet uti Juda Konungars Chrönico.
А остала дела Манасијина и све што је чинио, и грех, којим је грешио, није ли то записано у дневнику царева Јудиних?
18 Och Manasse afsomnade med sina fäder, och vardt begrafven i trägårdenom vid lians hus, nämliga i Ussa trägård; och hans son Amon vardt Konung i hans stad.
И почину Манасија код отаца својих, и би погребен у врту код дома свог, у врту Озином; а на његово место зацари се Амон, син његов.
19 Tu och tjugu åra gammal var Amon, då han vardt Konung, och han regerade i tu år i Jerusalem; hans moder het Mesullemeth, Haruz dotter, af Jotba.
Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета, кћи Арусова, из Јотеве.
20 Och han gjorde det Herranom illa behagade, såsom hans fader Manasse gjort hade;
Он чињаше што је зло пред Господом, као што је чинио Манасија, отац његов.
21 Och vandrade i allan den väg, som hans fader vandrat hade, och tjente de afgudar, som hans fader tjent hade, och tillbad dem;
И хођаше свим путем којим је ходио отац његов, и служаше гадним боговима, којима је служио отац његов, и клањаше им се.
22 Och öfvergaf Herran sina fäders Gud, och vandrade icke på Herrans väg.
И остави Господа Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.
23 Och hans tjenare gjorde ett förbund emot Amon, och dråpo Konungen i hans hus.
А слуге Амонове побунише се на њ, и убише цара у двору његовом.
24 Men folket i landena slog alla dem, som förbundet emot Konung Amon gjort hade. Och folket i landena gjorde Josia, hans son, till Konung i hans stad.
А народ земаљски поби све који се беху побунили на цара Амона; и зацари народ земаљски на његово место Јосију, сина његовог.
25 Hvad Amon nu mer gjort hafver, si, det är skrifvet i Juda Konungars Chrönico.
А остала дела Амонова, што је чинио, нису ли записана у дневнику царева Јудиних?
26 Och man begrof honom i hans graf, i Ussa trägärd; och hans son Josia vardt Konung i hans stad.
И погребоше га у његовом гробу у врту Озином; и Јосија, син његов би цар на његово место.