Mithali 28
1 Waovu hukimbia wakati hakuna mtu anayewafukuza, bali wale watendao haki ni thabiti kama simba kijana.
Беже безбожници кад их нико не гони, а праведници су као лавићи без страха.
2 Kwa sababu ya uhalifu wa nchi, kuna wakuu wengi, bali kwa mtu mwenye ufahamu na maarifa, itadumu kwa muda mrefu.
Кад се у земљи зла чине, настају јој многи кнезови; али кад се нађе човек разуман и вешт, остаје дуго.
3 Mtu masikini mwenye kukandamiza watu wengine masikini ni kama mvua inayopiga ambayo haisazi chakula.
Човек сиромах који чини криво убогима јесте као силан дажд иза ког нестаје хлеба.
4 Wale wanaokataa sheria huwatukuza watu waovu, bali wale wenye kuitunza sheria hupigana dhidi yao.
Који остављају закон, хвале безбожнике; а који држе закон, противе им се.
5 Watu wabaya hawafahamu haki, bali wale wanaomtafuta Yehova wanafahamu kila kitu.
Зли људи не разумеју шта је право; а који траже Господа, разумеју све.
6 Ni bora mtu masikini ambaye anatembea katika uadilifu, kuliko mtu tajiri ambaye ni mdanganyifu katika njia zake.
Бољи је сиромах који ходи у безазлености својој него ко иде кривим путевима ако је и богат.
7 Yeye anayetunza sheria ni mwana mwenye ufahamu, bali mwenye ushirika na walafi humwaibisha baba yake.
Ко чува закон, син је разуман; а ко се дружи с изјелицама, срамоти оца свог.
8 Anayepata mafanikio kwa kutoza riba kubwa anakusanya utajiri wake kwa ajili ya mwingine ambaye atakuwa na huruma kwa watu masikini.
Ко умножава добро своје ујмом и придавком, сабира ономе који ће раздавати сиромасима.
9 Kama mtu atageuzia mbali sikio lake kusikia sheria, hata maombi yake ni chukizo.
Ко одвраћа ухо своје да не чује закон, и молитва је његова мрска.
10 Yeye anayempotosha mwenye uadilifu katika njia ya uovu ataangukia kwenye shimo lake mwenyewe, bali wakamilifu watapata urithi mwema.
Ко заводи праве на зао пут, пашће у јаму своју, а безазлени наследиће добро.
11 Mtu tajiri anaweza kuwa mwenye hekima machoni pake mwenyewe, bali mtu masikini mwenye ufahamu atamtafuta.
Богат човек мисли да је мудар, али разуман сиромах испитује га.
12 Kunapokuwa na ushindi kwa wenye kutenda haki, kunafuraha kuu, bali wanapoinuka waovu, watu hujificha wenyewe.
Кад се радују праведни, велика је слава; а кад се подижу безбожници, тражи се човек.
13 Yeye afichaye dhambi zake hatafanikiwa, bali mwenye kutubu na kuziacha ataonyeshwa rehema.
Ко крије преступе своје, неће бити срећан; а ко признаје и оставља, добиће милост.
14 Anafuraha ambaye huishi kwa unyenyekevu, bali anayeufanya moyo wake ataanguka katika taabu.
Благо човеку који се свагда боји; а ко је тврдоглав, упада у зло.
15 Kama simba anayeunguruma au dubu anayeshabulia ni kama mtawala mwovu juu ya watu masikini.
Безбожник који влада народом сиромашним, лав је који риче и медвед гладан.
16 Mtawala anayekosa ufahamu ni mkandamizaji katili, bali mwenye kuchukia aibu atadumu katika siku zake.
Кнез без разума чини много неправде, а који мрзи на лакомство, живеће дуго.
17 Kama mtu anahatia kwa sababu amemwaga damu ya mtu, atakuwa mkimbizi hadi kifo na hakuna atakayemsaidia.
Човек који чини насиље крви људској, бежаће до гроба, а нико га неће задржати.
18 Mwenye kuenenda kwa ukaminifu atakuwa salama, bali mwenye njia ya udanganyifu ataanguka ghafla.
Ко ходи у безазлености, спашће се; а ко је опак на путевима, пашће у један мах.
19 Anayefanya kazi kwenye shamba lake atapata chakula kingi, bali afuataye shughuli za upuuzi atapata umasikini mkubwa.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, наситиће се сиротиње.
20 Mtu mwaminifu atapata baraka nyingi bali apataye utajiri wa haraka hawezi kukosa adhabu.
Човек веран обилује благословима; а ко нагли да се обогати, неће бити без кривице.
21 Siyo vema kuonyesha upendeleo, lakini kwa kipande cha mkate mtu atafanya ubaya.
Није добро гледати ко је ко, јер за залогај хлеба човек ће учинити зло.
22 Mtu mchoyo huharakisha kwenye utajiri, lakini hajui ni umasikini gani utakuja juu yake.
Нагли да се обогати човек завидљив, а не зна да ће му доћи сиромаштво.
23 Anayemkaripia mtu baadaye atapata fadhila zaidi kutoka kwake kuliko mwenye kumsifia sana kwa ulimi wake.
Ко укорава човека наћи ће после већу милост него који ласка језиком.
24 Yule anayemwibia baba yake na mama yake na kusema, “Hiyo siyo dhambi,” ni mshirika wa mwenye kuharibu.
Ко краде оца свог и матер своју, и говори: Није грех, он је друг крвнику.
25 Mtu mwenye tamaa huchochea mafarakano, bali anayemtumaini Yehova atafanikiwa.
Охоли замеће свађу; а ко се узда у Господа, изобиловаће.
26 Yule anayeutumaini moyo wake mwenyewe ni mpumbavu, bali anayekwenda kwa hekima atajilinda mbali na hatari.
Ко се узда у своје срце, безуман је; а ко ходи мудро, избавиће се.
27 Mwenye kuwapa masikini hatapungukiwa kitu, bali anayewafumbia macho atapokea laana nyingi.
Ко даје сиромаху, неће му недостајати; а ко одвраћа очи своје, биће му много клетава.
28 Watu waovu wanapoinuka, watu hujificha wenyewe, lakini watu waovu wataangamia, wale watendao haki wataongezeka.
Кад се подижу безбожници, сакрива се човек; а кад гину, умножавају се праведни.
