< Mithali 23 >
1 Unapoketi kula pamoja na mtawala, angalia kwa uangalifu kilichopo mbele yako,
Коли сядеш хліб їсти з воло́дарем, то пильно вважай, що́ перед тобою, —
2 na kama ni mtu unayependa kula chakula sana weka kisu kooni.
і поклади собі в горло ножа, якщо ти ненаже́ра:
3 Usitamani vinono vyake maana ni chakula cha uongo.
не жадай його ласощів, бо вони — хліб обма́нливий!
4 Usifanye kazi sana ili kupata mali; uwe na busara ya kutosha ili ujue wakati wa kuacha.
Не мордуйся, щоб мати багатство, — відступи́ся від ду́мки своєї про це, —
5 Je utaruhusu macho yako yaangaze juu yake? Itaondoka, maana itawaa mabawa kama tai na kuruka angani.
свої очі ти зве́рнеш на нього, — й нема вже його: бо конче змайструє воно собі кри́ла, і полетить, мов орел той, до неба.
6 Usile chakula cha yule mwenye jicho baya- na usiwe na shauku ya vinono vyake,
не їж хліба в злоокого, і не пожада́й лакоми́нок його,
7 maana ni mtu mwenye kuhesabu gharama ya chakula. “Kula na kunywa!” anakuambia, lakini moyo wake haupo pamoja nawe.
бо як у душі своїй він обрахо́вує, такий є. Він скаже тобі: „їж та пий!“, але серце його не з тобою, —
8 Utatapika kiasi kidogo ulichokula na utakuwa umepoteza sifa zako njema.
той кава́лок, якого ти з'їв, із себе ви́кинеш, і свої гарні слова́ надаремно потра́тиш!
9 Usiongee katika usikivu wa mpumbavu, maana atadharau hekima ya maneno yako.
Не кажи до ушей нерозумному, бо пого́рдить він мудрістю слів твоїх.
10 Usihamishe jiwe la mpaka wa kale au kunyang'anya mashamba ya yatima,
Не пересува́й віково́ї границі, і не входь на сирі́тські поля́,
11 maana Mkombozi wao ni imara na atatetea kesi yao dhidi yako.
бо їхній Визволи́тель міцни́й, — Він за справу їхню буде суди́тись з тобою!
12 Elekeza moyo wako katika mafundisho na masikio yako kwenye maneno ya maarifa.
Своє серце зверни до навча́ння, а уші свої — до розумних рече́й.
13 Usizuie kuadilisha mtoto, maana ukimchapa kwa fimbo, hatakufa.
Не стримуй напу́чування юнака́, — коли різкою ви́б'єш його, не помре:
14 Ni wewe unayepaswa kumchapa kwa fimbo na kuikoa nafsi yake kuzimu. (Sheol )
ти різкою виб'єш його, — і душу його від шео́лу врятуєш. (Sheol )
15 Mwanangu, kama moyo wako una busara, basi moyo wangu utafurahi pia;
Мій сину, якщо твоє серце змудріло, то буде радіти також моє серце,
16 sehemu zangu ndani kabisa zitafurahi sana midomo yako inaponena haki.
і нутро́ моє буде ті́шитись, коли уста твої говори́тимуть слу́шне.
17 Usiruhusu moyo wako kuwahusudu wenye dhambi, lakini endelea kumcha Yehova siku zote.
Нехай серце твоє не зави́дує грішним, і повся́кчас пильнуй тільки стра́ху Господнього,
18 Hakika tumaini lako halitaondolewa na siku zako za hapo baadaye.
бо існує майбутнє, і наді́я твоя не загине.
19 Sikia- wewe! - mwanangu, na uwe mwenye busara na uelekeze moyo wako katika njia.
Послухай, мій сину, та й помудрі́й, і нехай твоє серце ступає дорогою рівною.
20 Usishirikiane pamoja na walevi, au pamoja na walaji wa nyama walafi,
Не будь поміж тими, що жлу́ктять вино, поміж тими, що м'ясо собі пожира́ють,
21 maana mlevi na mlafi wanakuwa masikini na usingizi utawavika kwa matambara.
бо п'яни́ця й жеру́н збідні́ють, а сонли́вий одя́гне лахмі́ття.
22 Msikilize baba yako ambaye alikuzaa na usimdharau mama yako wakati akiwa mzee.
Слухай ба́тька свого, — він тебе породив, і не горду́й, як поста́ріла мати твоя.
23 Inunue kweli, lakini usiiuze; nunua hekima, nidhamu, na ufahamu.
Купи собі й не продавай правду, мудрість, і карта́ння та розум.
24 Baba yake mwenye haki atafurahia sana, na yule amzaaye mtoto mwenye busara atamfurahia.
Буде ве́льми радіти ба́тько праведного, і родитель премудрого вті́шиться ним.
25 Mfurahishe baba yako na mama yako na yule aliyekuzaa afurahie.
Хай радіє твій ба́тько та мати твоя, хай поті́шиться та, що тебе породила.
26 Mwanangu, nipe moyo wako na macho yako yachunguze njia zangu.
Дай мені, сину мій, своє серце, і очі твої хай кохають доро́ги мої.
27 Maana malaya ni shimo refu, na mke wa mume mwingine ni kisima chembamba.
Бо блудни́ця — то яма глибока, а крини́ця тісна́ — чужа жінка.
28 Anavizia kama mnyang'anyi na huongeza idadi ya wadanganyifu miongoni mwa wanadamu.
І вона, мов грабі́жник, чату́є, і примно́жує зра́дників поміж людьми́.
29 Nani mwenye taabu? Nani mwenye huzuni? Nani mwenye mapigano? Nani mwenye malalamiko? Nani mwenye majeraha bila sababu? Nani mwenye macho mekundu?
В кого „ой“, в кого „ай“, в кого сва́рки, в кого кло́піт, в кого рани даре́мні, в кого о́чі червоні? —
30 Ni wale ambao huzengea kwenye mvinyo, wale wanaojaribu kuchanganya mvinyo.
У тих, хто запі́знюється над вином, у тих, хто прихо́дить попро́бувати вина змі́шаного.
31 Usiutazame mvinyo ukiwa mwekundu, wakati unametameta kwenye kikombe na kutelemka kwa uraini.
Не дивись на вино, як воно рум'яні́є, як вибли́скує в келіху й рі́вненько ллється, —
32 Mwisho wake unauma kama nyoka na sumu yake kama kifutu.
кінець його буде кусати, як гад, і вжа́лить, немов та гадюка, —
33 Macho yako yataona vitu vigeni na moyo wako utatamka vitu vya ukaidi.
пантрува́тимуть очі твої на чужі жінки, і серце твоє говори́тиме ду́рощі...
34 Utakuwa kama anayelala kwenye bahari au anayelala juu ya mlingoti. “
І ти будеш, як той, хто лежить у сере́дині моря, й як той, хто лежить на щогло́вім верху́.
35 Wamenipiga,” utasema, “lakini sikuumia. Wamenichapa, lakini sikuwa na hisia. Nitaamka lini? Nitatafuta kinywaji kingine.”
І скажеш: „Побили мене, та мені не боліло, мене шту́рхали, я ж не почув, — коли я прокинусь, шукатиму далі того ж“.