< Ayubu 29 >

1 Ayubu akaendelea na kusema,
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 Ee, ningekuwa kama nilivyokuwa miezi iliyopita wakati Mungu aliponiagalia,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 taa yake ilipowaka kichwani pangu, na pale nilipotembea gizani kwa nuru yake.
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Ee, kwamba ningekuwa kama nilivyokuwa katika siku za ujana wangu uhusiano wangu na Mungu ulivyokuwa mzuri,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 wakati Mwenyezi alipokuwa pamoja nami, na wanangu walipokuwa karibu nami,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 wakati maisha yangu yalipokuwa yamejawa na utele, na mwamba uliponichuruzishia chemichemi za mafuta.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 Nilipokwenda langoni mwa mji, nilipokaa katika eneo la mji,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 vijana waliniona na walikaa mbali kwa kuniheshimu, na wazee waliinuka na kusimama kwa ajili yangu.
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 Wana wa mfalme waliacha kuongea nilipofika; wangeweka mkono wao katika vinywa vyao.
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 Sauti za waheshimiwa zililazimishwa, na ndimi zao hazikuweza kuongea vinywani mwao.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Kwani baada ya kunisikia, wangenibariki; waliponiona, wangeniona na kuniheshimu
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 kwa maana nilikuwa nikiwasaidia masikini waliokuwa wakiteseka, na yatima, asiye na msaada.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Baraka zao waliokuwa karibu kuangamia zilinipata; niliufanya moyo wa mjane kuimba kwa furaha.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Nilijivika utakatifu, nao ulinifunika; haki yangu ilikuwa kama kanzu na kilemba.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Niliwasaidia vipofu; niliwasaidia walemavu.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Niliwasaidia wahitaji; niliwasaidia hata wasionijua.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Nilimnyamazisha mwovu; nilimpokonya manusura kutoka katika meno yake.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 Kisha nilisema nitakufa mahali salama; nitazizidisha siku zangu kama mchanga.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Mizizi yangu imeenea majini, na umande kukaa usiku wote katika matawi yangu.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Heshima yangu ni mpya daima, na nguvu za upinde wangu zipo katika mkono wangu kila wakati.
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 Watu walinisikiliza; walinisubiri; walisikiliza ushauri wangu.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Nilipo maliza kuongea hawakunena tena, maneno yangu yaliwatia nguvu kama mvua.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Waliningoja kama kungoja mvua; waliyathamini maneno yangu, kama walivyotamani mvua iliyokawia.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Niliwafurahia bila wao kutarajia; hawakukataa uzuri wa uso wangu.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Nilikuwa kama mfalme wao na kuwachagulia cha kufanya; nilikuwa kama mfalme katika jeshi lake, kama awafarijiye waombolezaji mazishini.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

< Ayubu 29 >