Zaburi 137

1 Kando ya mito ya Babeli tuliketi, tukaomboleza tulipokumbuka Sayuni.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 Kwenye miti ya huko tulitundika vinubi vyetu,

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 kwa maana huko hao waliotuteka walitaka tuwaimbie nyimbo, watesi wetu walidai nyimbo za furaha; walisema, “Tuimbieni wimbo mmoja kati ya nyimbo za Sayuni!”

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 Tutaimbaje nyimbo za Bwana, tukiwa nchi ya kigeni?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 Nikikusahau wewe, ee Yerusalemu, basi mkono wangu wa kuume na usahau ujuzi wake.

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 Ulimi wangu ushikamane na kaakaa la kinywa changu kama sitakukumbuka wewe, kama nisipokufikiri Yerusalemu kuwa furaha yangu kubwa.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Kumbuka, Ee Bwana, walichokifanya Waedomu, siku ile Yerusalemu ilipoanguka. Walisema, “Bomoa, Bomoa mpaka kwenye misingi yake!”

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 Ee binti Babeli, uliyehukumiwa kuangamizwa, heri yeye atakayekulipiza wewe kwa yale uliyotutenda sisi:

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 yeye ambaye atawakamata watoto wako wachanga na kuwaponda juu ya miamba.

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.