Mithali 24
1 Usiwaonee wivu watu waovu, usitamani ushirika nao;
Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
2 kwa maana mioyo yao hupanga mambo ya jeuri, nayo midomo yao husema juu ya kuleta madhara.
Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3 Kwa hekima nyumba hujengwa, nayo kwa njia ya ufahamu huimarishwa
Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4 kwa njia ya maarifa vyumba vyake hujazwa vitu vya thamani na vya kupendeza.
И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
5 Mtu mwenye hekima ana uwezo mkubwa, naye mtu mwenye maarifa huongeza nguvu,
Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
6 kwa kufanya vita unahitaji uongozi na kwa ushindi washauri wengi.
Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
7 Hekima i juu mno kwa mpumbavu, katika kusanyiko langoni hana lolote la kusema.
Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8 Yeye apangaye mabaya atajulikana kama mtu wa hila.
Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9 Mipango ya upumbavu ni dhambi, watu huchukizwa na mwenye dhihaka.
Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
10 Ukikata tamaa wakati wa taabu, jinsi gani nguvu zako ni kidogo!
Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11 Okoa wale wanaoongozwa kwenye kifo; wazuie wote wanaojikokota kuelekea machinjoni.
Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12 Kama mkisema, “Lakini hatukujua lolote kuhusu hili,” je, yule apimaye mioyo halitambui hili? Je, yule awalindaye maisha yenu halijui hili? Je, hatamlipa kila mtu kulingana na aliyotenda?
Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
13 Ule asali mwanangu, kwa kuwa ni nzuri; asali kutoka kwenye sega ni tamu kwa kuonja.
Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
14 Ujue pia kwamba hekima ni tamu kwa nafsi yako, kama ukiipata, kuna matumaini kwako ya siku zijazo, nalo tumaini lako halitakatiliwa mbali.
Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15 Usivizie kama haramia afanyavyo ili kuyashambulia makao ya mwenye haki, wala usiyavamie makazi yake,
Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16 Kwa maana ingawa mtu mwenye haki huanguka mara saba, huinuka tena, lakini waovu huangushwa chini na maafa.
Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17 Usitazame kwa kufurahia adui yako aangukapo; wakati ajikwaapo, usiruhusu moyo wako ushangilie.
Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18 Bwana asije akaona na kuchukia akaiondoa ghadhabu yake mbali naye.
Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
19 Usikasirike kwa sababu ya watu wabaya wala usiwaonee wivu waovu,
Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
20 kwa maana mtu mbaya hana tumaini la siku zijazo, nayo taa ya waovu itazimwa.
Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21 Mwanangu, mche Bwana na mfalme, wala usijiunge na waasi,
Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
22 kwa maana hao wawili watatuma maangamizi ya ghafula juu yao, naye ni nani ajuaye maafa wawezayo kuleta?
Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23 Hii pia ni misemo ya wenye hekima: Kuonyesha upendeleo katika hukumu si vyema:
И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
24 Yeyote amwambiaye mwenye hatia, “Wewe huna hatia,” Kabila zitamlaani na mataifa yatamkana.
Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25 Bali itakuwa vyema kwa wale watakaowatia hatiani wenye hatia, nazo baraka tele zitawajilia juu yao.
А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
26 Jawabu la uaminifu ni kama busu la midomoni.
Ко говори речи истините, у уста љуби.
27 Maliza kazi zako za nje, nawe uweke mashamba yako tayari, baada ya hayo, jenga nyumba yako.
Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28 Usishuhudie dhidi ya jirani yako bila sababu, au kutumia midomo yako kudanganya.
Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
29 Usiseme, “Nitamtenda kama alivyonitenda mimi; nitamlipiza mtu yule kwa kile alichonitendea.”
Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
30 Nilipita karibu na shamba la mvivu, karibu na shamba la mizabibu la mtu asiye na akili,
Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
31 miiba ilikuwa imeota kila mahali, ardhi ilikuwa imefunikwa na magugu, na ukuta wa mawe ulikuwa umebomoka.
И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32 Nikatafakari moyoni mwangu lile nililoliona, nami nikajifunza somo kutokana na niliyoyaona:
И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33 Bado kulala kidogo, kusinzia kidogo, bado kukunja mikono kidogo upate kupumzika:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34 hivyo umaskini utakuja juu yako kama mnyangʼanyi, na kupungukiwa kutakujia kama mtu mwenye silaha.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
