< Mithali 14 >
1 Mwanamke mwenye hekima huijenga nyumba yake, bali mpumbavu huibomoa nyumba yake kwa mikono yake mwenyewe.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 Yeye ambaye njia zake ni nyofu humcha Bwana, bali yeye ambaye njia zake zimepotoka humdharau Mungu.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 Mazungumzo ya mpumbavu huleta fimbo mgongoni mwake, bali mwenye hekima hulindwa na maneno ya midomo yake.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Pale ambapo hakuna mafahali, hori ni tupu, bali kutokana na nguvu za fahali huja mavuno mengi.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Shahidi mwaminifu hadanganyi, bali shahidi wa uongo humimina uongo.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 Mwenye mzaha huitafuta hekima na haipati, bali maarifa huja kwa urahisi kwa anayepambanua.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Kaa mbali na mtu mpumbavu, kwa maana hutapata maarifa katika midomo yake.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 Hekima ya mwenye busara ni kufikiria njia zake, bali upumbavu wa wapumbavu ni udanganyifu.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 Wapumbavu hudhihaki kujirekebisha kutoka dhambi, bali wema hupatikana miongoni mwa wanyofu.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Kila moyo hujua uchungu wake wenyewe, wala hakuna yeyote awezaye kushiriki furaha yake.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 Nyumba ya mwovu itaangamizwa, bali hema la mnyofu litastawi.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Iko njia ionekanayo kuwa sawa kwa mtu, bali mwisho wake huelekeza mautini.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Hata katika kicheko moyo waweza kuuma, nayo furaha yaweza kuishia katika majonzi.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Wasio na imani watapatilizwa kikamilifu kwa ajili ya njia zao, naye mtu mwema atapewa thawabu kwa ajili ya njia yake.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 Mtu mjinga huamini kila kitu, bali mwenye busara hufikiria hatua zake.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 Mtu mwenye hekima humcha Bwana na kuepuka mabaya, bali mpumbavu hukasirika kwa hamaki na uzembe.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 Mtu anayekasirika kwa haraka hufanya mambo ya upumbavu, naye mtu wa hila huchukiwa.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 Mjinga hurithi upumbavu, bali wenye busara huvikwa maarifa kichwani kama taji.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Watu wabaya watasujudu mbele ya watu wema, nao waovu kwenye malango ya wenye haki.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 Maskini huepukwa hata na majirani zao, bali matajiri wana marafiki wengi.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 Yeye anayemdharau jirani yake hutenda dhambi, bali amebarikiwa yeye aliye na huruma kwa mhitaji.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 Je, wale wanaopanga ubaya hawapotoki? Bali wale wanaopanga kilicho chema hupata upendo na uaminifu.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 Kazi zote zinazofanywa kwa bidii huleta faida, bali mazungumzo matupu huelekea umaskini tu.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Utajiri wa wenye hekima ni taji yao, bali upumbavu wa wapumbavu huzaa upumbavu.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Shahidi wa kweli huokoa maisha, bali shahidi wa uongo ni mdanganyifu.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Yeye amchaye Bwana ana ngome salama, na kwa watoto wake itakuwa kimbilio.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 Kumcha Bwana ni chemchemi ya uzima, ili kumwepusha mtu na mitego ya mauti.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 Wingi wa watu ni utukufu wa mfalme, bali pasipo watu mkuu huangamia.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 Mtu mwenye subira ana ufahamu mwingi, bali anayekasirika haraka huonyesha upumbavu.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Moyo wenye amani huupa mwili uzima, bali wivu huozesha mifupa.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 Yeye amwoneaye maskini huonyesha dharau kwa Muumba wao, bali yeyote anayemhurumia mhitaji humheshimu Mungu.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 Waovu huangamizwa kwa matendo yao maovu, bali hata katika kifo wenye haki hupata kimbilio.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 Hekima hukaa katika moyo wa mwenye ufahamu bali haijulikani miongoni mwa wapumbavu.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Haki huinua taifa, bali dhambi ni aibu kwa watu wote.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 Mfalme hupendezwa na mtumishi mwenye hekima, bali ghadhabu yake humwangukia mtumishi mwenye kuaibisha.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.