Mithali 11
1 Bwana huchukia sana mizani za udanganyifu, bali vipimo sahihi ni furaha yake.
Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
2 Kiburi kinapokuja, ndipo huja aibu, bali unyenyekevu huja na hekima.
Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
3 Uadilifu wa wenye haki huwaongoza, bali wasio waaminifu huharibiwa na hila yao.
Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
4 Utajiri haufaidi kitu katika siku ya ghadhabu, bali haki huokoa kutoka mautini.
Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
5 Haki ya wasio na lawama, huwatengenezea njia iliyonyooka, bali waovu huangushwa kwa uovu wao wenyewe.
Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
6 Haki ya wanyofu huwaokoa, bali wasio waaminifu hunaswa na tamaa mbaya.
Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
7 Wakati mtu mwovu anapokufa, matumaini yake hutoweka; yote aliyoyatazamia kutokana na nguvu zake huwa si kitu.
Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
8 Mtu mwenye haki huokolewa kutoka taabu, naye mtu mwovu huingia humo badala yake.
Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
9 Kwa kinywa chake mtu asiyemwamini Mungu humwangamiza jirani yake, bali kwa maarifa mwenye haki huokolewa.
Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
10 Wakati mwenye haki anapofanikiwa, mji hufurahi; mwovu atowekapo, kuna kelele za furaha.
Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
11 Kutokana na baraka ya mtu mnyofu mji hukwezwa, bali kwa kinywa cha mwovu mji huharibiwa.
Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
12 Mtu asiye na akili humdharau jirani yake, bali mtu mwenye ufahamu huuzuia ulimi wake.
Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
13 Masengenyo husaliti tumaini, bali mtu mwaminifu hutunza siri.
Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
14 Pasipo ushauri wa hekima taifa huanguka, bali washauri wengi hufanya ushindi uwe wa hakika.
Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
15 Yeye amdhaminiye mgeni hakika atateseka, bali yeyote akataaye kuunga mkono dhamana ni salama.
Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
16 Mwanamke mwenye moyo wa huruma hupata heshima, bali wanaume wakorofi hupata mali tu.
Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
17 Mwenye huruma hujinufaisha mwenyewe, bali mkatili hujiletea taabu mwenyewe.
Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
18 Mtu mwovu hupata ujira wa udanganyifu, bali yeye apandaye haki huvuna tuzo ya uhakika.
Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
19 Mtu mwenye haki kweli kweli hupata uzima, bali yeye afuatiliaye ubaya huendea kifo chake.
Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
20 Bwana huwachukia sana watu wenye moyo wa upotovu, bali hupendezwa na wale ambao njia zao hazina lawama.
Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
21 Uwe na hakika na hili: Waovu hawataepuka kuadhibiwa, bali wenye haki watakuwa huru.
Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
22 Kama pete ya dhahabu katika pua ya nguruwe ndivyo alivyo mwanamke mzuri ambaye hana busara.
Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
23 Shauku ya mwenye haki huishia tu kwenye mema, bali tumaini la mwovu huishia tu kwenye ghadhabu.
Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
24 Kuna mtu atoaye kwa ukarimu, hata hivyo hupata zaidi, mwingine huzuia, lakini huwa maskini.
Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
25 Mtu mkarimu atastawi; yeye awaburudishaye wengine ataburudishwa mwenyewe.
Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
26 Watu humlaani mtu awanyimae watu nafaka, bali baraka itamkalia kichwani kama taji yeye aliye radhi kuiuza.
Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
27 Yeye atafutaye mema hupata ukarimu, bali ubaya huja kwake yeye autafutaye.
Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
28 Yeyote ategemeaye utajiri wake ataanguka, bali mwenye haki atastawi kama jani bichi.
Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
29 Yeye aletaye taabu kwa jamaa yake atarithi tu upepo, naye mpumbavu atakuwa mtumishi wa wenye hekima.
Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
30 Tunda la mwenye haki ni mti wa uzima, naye mwenye hekima huvuta roho za watu.
Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
31 Kama wenye haki watapokea ujira wao duniani, si zaidi sana yule asiyemcha Mungu na mwenye dhambi?
Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
