Ayubu 3
1 Baada ya jambo hili, Ayubu akafumbua kinywa chake na kuilaani siku ya kuzaliwa kwake.
Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
2 Kisha akasema:
И проговоривши Јов рече:
3 “Siku ya kuzaliwa kwangu na ipotelee mbali, nao usiku ule iliposemekana, ‘Mtoto wa kiume amezaliwa!’
Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
4 Siku ile na iwe giza; Mungu juu na asiiangalie; nayo nuru isiiangazie.
Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
5 Giza na kivuli kikuu kiikalie tena; wingu na likae juu yake; weusi na uifunike nuru yake.
Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
6 Usiku ule na ushikwe na giza kuu; usihesabiwe katika siku za mwaka, wala usihesabiwe katika siku za mwezi wowote.
Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
7 Usiku ule na uwe tasa; sauti ya furaha na isisikike ndani yake.
Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
8 Wale wazilaanio siku wailaani hiyo siku, wale walio tayari kumwamsha Lewiathani.
Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
9 Nyota zake za alfajiri na ziwe giza; nao ungojee mwanga bila mafanikio, wala usiuone mwonzi wa kwanza wa mapambazuko,
Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
10 kwa sababu huo usiku haukunifungia mlango wa tumbo la mama yangu, ili kuyaficha macho yangu kutokana na taabu.
Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
11 “Kwa nini sikuangamia wakati wa kuzaliwa? Kwa nini sikufa nilipokuwa ninatoka tumboni?
Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
12 Kwa nini pakawa na magoti ya kunipokea na matiti ili nipate kunyonyeshwa?
Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
13 Kwa maana sasa ningekuwa nimepumzika kwa amani. Ningekuwa nimelala na kupumzika
Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
14 pamoja na wafalme na washauri wa dunia, waliojijengea mahali ambapo sasa ni magofu,
С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
15 pamoja na watawala waliokuwa na dhahabu, waliozijaza nyumba zao kwa fedha.
Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
16 Au kwa nini sikufichwa ardhini kama mtoto aliyezaliwa mfu, kama mtoto mchanga ambaye kamwe hakuuona mwanga?
Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
17 Huko waovu huacha kusumbua na huko waliochoka hupumzika.
Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
18 Wafungwa nao hufurahia utulivu wao, hawasikii tena sauti ya kukemea ya kiongozi wa watumwa.
И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
19 Wadogo na wakubwa wamo humo, na mtumwa ameachiwa huru kutoka kwa bwana wake.
Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
20 “Mbona nuru inawaangazia wale walio taabuni, na hao wenye uchungu kupewa uhai,
Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
21 wale wanaotamani kifo ambacho hakiji, wale watafutao kufa zaidi ya kutafuta hazina iliyofichwa,
Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
22 ambao hujawa na furaha, na hushangilia wafikapo kaburini?
Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
23 Kwa nini uhai hupewa mtu ambaye njia yake imefichika, ambaye Mungu amemzungushia boma?
Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
24 Kwa maana kulia kwangu kwa uchungu kwanijia badala ya chakula; kusononeka kwangu kunamwagika kama maji.
Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
25 Lile nililokuwa naliogopa limenijia; lile nililokuwa ninalihofia limenipata.
Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
26 Sina amani, wala utulivu; sina pumziko, bali taabu tu.”
Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
