Ayubu 29
1 Ayubu akaendelea na hoja yake, akasema:
Још настави Јов беседу своју и рече:
2 “Tazama jinsi ninavyoitamani miezi iliyopita, zile siku ambazo Mungu alikuwa akinilinda,
О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,
3 wakati taa yake iliniangazia kichwani changu, na kwa mwanga wake Mungu nikapita katikati ya giza!
Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,
4 Natamani siku zile nilizokuwa katika ustawi wangu, wakati urafiki wa Mungu wa ndani ulipoibariki nyumba yangu,
Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,
5 wakati Mwenyezi alikuwa pamoja nami, nao watoto wangu walikuwa wamenizunguka,
Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,
6 wakati njia yangu ilikuwa imenyweshewa siagi, nao mwamba ukanimiminia vijito vya mafuta ya zeituni.
Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,
7 “Wakati nilipokwenda kwenye lango la mji na kuketi katika kiwanja,
Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:
8 vijana waliniona wakakaa kando, nao wazee walioketi wakasimama;
Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,
9 wakuu wakaacha kuzungumza na kuziba vinywa vyao kwa mikono yao;
Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,
10 wenye vyeo wakanyamazishwa, nazo ndimi zao zikagandamana na makaakaa ya vinywa vyao.
Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.
11 Yeyote aliyenisikia alinena mema juu yangu, nao walioniona walinisifu,
Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми
12 kwa sababu nilimwokoa maskini aliyeomba msaada, naye yatima aliyekuwa hana wa kumsaidia.
Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;
13 Mtu aliyekuwa karibu kufa alinibariki, nami niliufanya moyo wa mjane kuimba.
Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;
14 Niliivaa haki kama vazi langu; uadilifu ulikuwa joho langu na kilemba changu.
У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.
15 Nilikuwa macho ya kipofu na miguu kwa kiwete.
Око бејах слепом и нога хромом.
16 Nilikuwa baba kwa mhitaji; nilimtetea mgeni.
Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.
17 Niliyavunja meno makali ya waovu, na kuwapokonya wahanga kwenye meno yao.
И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.
18 “Nikafikiri, ‘Nitafia katika nyumba yangu mwenyewe, nazo siku zangu zitakuwa nyingi kama chembechembe za mchanga.
Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.
19 Mizizi yangu itafika mpaka kwenye maji, nao umande utakaa juu ya matawi yangu usiku kucha.
Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.
20 Utukufu wangu utabakia kuwa mpya ndani yangu, upinde wangu daima utaendelea kuwa mpya mkononi mwangu.’
Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.
21 “Watu walinisikiliza kwa tumaini, wakingojea ushauri wangu kwa utulivu.
Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.
22 Baada ya mimi kuzungumza, hawakusema zaidi; maneno yangu yaliingia masikioni mwao kwa makini.
После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.
23 Waliningojea kama manyunyu ya mvua na kuyapokea maneno yangu kama ardhi inyonyavyo mvua ya vuli.
Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.
24 Walipokata tamaa niliwaonyesha uso wa furaha; nuru ya uso wangu ilikuwa ya thamani kwao.
Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.
25 Niliwachagulia njia na kukaa kama mkuu wao; niliishi kama mfalme katikati ya majeshi yake; nikawa kama yeye anayewafariji waombolezaji.
Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.
