Cantar de los Cantares 2
1 Soy una rosa de Sarón, una flor de los valles.
Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2 Como el lirio de flores entre las espinas, así es mi amor entre las doncellas.
Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3 Como el manzano entre los árboles del bosque, así es mi amado entre los jóvenes. Tomé mi descanso bajo su sombra con gran placer, y su fruta era dulce a mi gusto.
Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4 Me llevó a la casa del vino, y su bandera sobre mí fue amor.
Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5 Hazme fuerte con los pasteles de pasa, consuélame con las manzanas; Estoy enferma de amor.
Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6 Su mano izquierda está debajo de mi cabeza, y su mano derecha está alrededor de mí.
Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7 Prometanme, oh hijas de Jerusalén, por las gacelas y las ciervas del campo, que no muevan ni levanten a mi amor hasta que quiera.
Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8 ¡La voz de mi ser amado! Mira, él viene saltando en las montañas, brincando sobre las colinas.
Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9 Mi ser querido es como un venado; Mira, él está al otro lado de nuestra pared, está mirando hacia las ventanas, dejándose ver a través de los enrejados.
Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10 Mi amado me dijo: Levántate, amor mío, y ven conmigo.
Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11 Porque, mira, el invierno ha pasado, la lluvia ha terminado y se ha ido;
Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12 Las flores han venido sobre la tierra; Ha llegado el tiempo de la canción de los pájaros Ha llegado el momento de cortar las vides, y la voz de la paloma está sonando en nuestra tierra;
Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13 La higuera saca su fruto verde y las vides en flor dan buen olor. Levántate de tu cama, hermosa mía, y ven conmigo.
Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14 Oh paloma mía, tú estás en las hendiduras de las laderas de las montañas, en las grietas de los montes altos; Déjame ver tu rostro, que tu voz llegue a mis oídos; porque dulce es tu voz, y tu rostro es hermoso.
Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15 Agarren las zorras, las pequeñas zorras, que dañan nuestros viñedos; pues nuestras viñas están en flor.
Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16 Mi amado es mío, y yo soy suya: él pastorea su rebaño entre las flores.
Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17 Hasta que llegue la noche, y el cielo se oscurezca lentamente, vuelve, mi amado, y sea como un venado en las montañas de Beter.
Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.
