Salmos 90
1 Señor, tú has sido nuestro lugar de descanso en todas las generaciones.
Господе! Ти си нам уточиште од колења до колења.
2 Antes de que se formaran las montañas, antes de que hubieras dado a luz a la tierra y al mundo, antes que el tiempo fuera, y para siempre, eres Dios.
Пре него се горе родише и сазда се земља и васиљена, и од века довека, Ти си Бог.
3 Tú envías al hombre a su polvo; y dices: Vuelvan al polvo, hijos de hombres.
Ти враћаш човека у трулеж, и говориш: Вратите се синови људски!
4 Porque para ti mil años no son más que ayer cuando es pasado, y como una vigilia en la noche.
Јер је хиљада година пред очима Твојим као дан јучерашњи, кад мине, и као стража ноћна.
5 Arrebatas a los hombres como torrentes de aguas, son como un sueño, como la hierba que crece en la mañana.
Ти их као поводњем односиш; они су као сан, као трава, која рано вене,
6 En la mañana es verde; en la tarde es cortada, y se seca.
Ујутру цвета и увене, увече се покоси и сасуши.
7 Somos quemados por el calor de tu pasión, y turbados por tu ira.
Јер нас нестаје од гнева Твог, и од јарости Твоје у сметњи смо.
8 Has puesto nuestras maldades delante de ti, nuestros pecados secretos a la luz de tu rostro.
Ставио си безакоња наша преда се, и тајне наше на светлост лица свог.
9 Porque todos nuestros días han pasado en tu ira; nuestros años llegan a su fin como un respiro.
Сви се дани наши прекраћују од срдње Твоје, године наше пролазе као глас.
10 La medida de nuestra vida son setenta años; y si a través de la fuerza puede ser ochenta años, su orgullo es solo problemas y tristezas, ya que llega a su fin y nos vamos rápidamente.
Дана година наших свега има до седамдесет година, а у јачег до осамдесет година: и сам је цвет њихов мука и невоља; јер теку брзо, и ми одлећемо.
11 ¿Quién tiene conocimiento del poder de tu ira, o quién toma nota del peso de tu pasión?
Ко зна силу гнева Твог и Твоју јарост, да би Те се као што треба бојао?
12 Así que danos el conocimiento del número de nuestros días, para que podamos obtener un corazón de sabiduría.
Научи нас тако бројати дане наше, да бисмо стекли срце мудро.
13 Vuelve, oh SEÑOR; ¿cuánto tiempo? deja que tu propósito para tus sirvientes sea cambiado.
Поврати се, Господе! Докле ћеш? Смилуј се на слуге своје.
14 Por la mañana, concédenos tu misericordia en toda su extensión; para que podamos tener gozo y deleite todos nuestros días.
Ујутру нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселити у све дане своје.
15 Haznos felices en recompensa por los días de nuestra tristeza y por los años en que hemos visto el mal.
Обрадуј нас према данима, у које си нас мучио, и према годинама, у које смо гледали невољу.
16 Haz tu trabajo claro a tus siervos, y tu gloria a sus hijos.
Нека се покаже на слугама Твојим дело Твоје, и слава Твоја на синовима њиховим.
17 Sea el placer del Señor nuestro Dios sobre nosotros: Oh Señor, fortalece la obra de nuestras manos.
Нека буде добра воља Господа Бога нашег с нама, и дело руку наших доврши нам, и дело руку наших доврши.
