Salmos 56

1 Ten piedad de mí, oh Dios, porque el hombre está intentando destruirme; todos los días hace crueles ataques en mi contra.

Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.

2 Mis enemigos están siempre listos para darme fin; muchos son los que me atacan con altanería.

Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.

3 En el tiempo de mi temor, confío en ti.

Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.

4 En Dios daré alabanza a su palabra; en Dios he puesto mi esperanza; No tendré miedo; qué puede hacerme el hombre?

Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?

5 Todos los días me hieren con palabras; todos sus pensamientos están en mi contra para mal.

Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.

6 Se juntan, esperan en lugares secretos, toman nota de mis pasos, esperando el momento de matarme.

Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.

7 Por su propia maldad no se librarán del castigo. En tu ira, oh Dios, que los pueblos sean humillados.

Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.

8 Tu llevas en cuenta mis huidas; tú recoges cada una de mis lágrimas; ¿no están en tu registro?

У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.

9 Cuando envío mi clamor a ti, mis enemigos serán vueltos atrás; Estoy seguro de esto, porque Dios está conmigo.

Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.

10 En Dios daré alabanza a su palabra; en el Señor daré alabanza a su palabra.

Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.

11 En Dios he puesto mi esperanza, no tendré temor; que puede hacerme el hombre?

У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?

12 Guardo el recuerdo de mi deuda contigo, oh Dios; Te daré las ofrendas de alabanza.

Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;

13 Porque has librado mi alma del poder de la muerte; y que mis pies cayeran, para poder estar caminando delante de Dios en la luz de la vida.

Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.