Salmos 44

1 Ha llegado a nuestros oídos, oh Dios, nuestros padres nos han contado la historia de las obras que hiciste en sus días, en los viejos tiempos,

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2 Arrebatando las naciones con tu mano, y plantando a nuestros padres en su lugar; reduciendo las naciones, pero aumentando el crecimiento de tu gente.

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3 Porque no hicieron suya la tierra con sus espadas, y no fueron sus armas las que los salvaron; si no con tu diestra, y tu brazo, y la luz de tu rostro, porque tuviste placer en ellos.

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4 Tú, eres mi Rey y mi Dios; ordenando la salvación para Jacob.

Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5 A través de ti venceremos a nuestros enemigos; por tu nombre serán aplastados nuestros adversarios.

С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6 No pondré mi confianza en mi arco, mi espada no será mi salvación.

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7 Pero eres tú quien has sido nuestro salvador contra los que estaban contra nosotros, y has avergonzado a los que nos odiaban.

Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8 Nuestro orgullo está en Dios en todo momento, y su nombre alabamos para siempre. (Selah)

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9 Pero ahora nos has apartado de ti y nos has avergonzado; no sales con nuestros ejércitos.

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10 Nos hiciste retroceder delante delante del enemigo: quienes nos odian toman nuestros bienes para sí mismos.

Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11 Nos hiciste como ovejas que se toman para él matadero; y nos has esparcido entre las naciones.

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12 vendiste a tu pueblo muy barato; su riqueza no aumenta por su precio.

У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13 Nos has hecho ser menospreciados por nuestros vecinos, se burlan y nos avergüenzan los que nos rodean.

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14 Nuestro nombre es una palabra de vergüenza entre las naciones, al vernos. mueven la cabezas burlones entre los pueblos.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15 Mi desgracia está siempre delante de mí, y estoy cubierto de vergüenza en mi rostro;

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16 Por la voz del que dice palabras de reproche y deshonra; por el que odia y por él vengativo.

Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17 Todo esto ha venido sobre nosotros, pero aún así te hemos mantenido en nuestra memoria; y no hemos faltado a tu pacto.

Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18 Nuestros corazones no han vuelto atrás. y nuestros pasos no han sido desviados de tus caminos;

Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19 Para que nos hayas dejado ser aplastados en lugares de miseria, y nos cubrieras con la sombra de muerte.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20 Si el nombre de nuestro Dios ha salido de nuestra mente, o si nuestras manos han sido extendidas a un dios extraño,

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21 ¿No demandaria Dios esto? porque él ve los secretos del corazón.

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22 En verdad, por tu causa somos muertos todos los días; somos contados como ovejas para la destrucción.

А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23 ¿Por qué duermes, oh Señor? ¡despierta! y ven en nuestra ayuda, no te alejes para siempre.

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24 ¿Por qué escondes tu rostro, y por qué no piensas en nuestros problemas y nuestro cruel destino?

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25 Porque nuestras almas son agobiadas hasta el polvo; arrastrando nuestros cuerpos sobre la tierra.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26 ¡Levántate! y ven en nuestra ayuda, y danos la salvación por tu misericordia.

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.