Salmos 38
1 Oh Señor, no me reprendas en tu ira; no dejes que tu mano esté sobre mí en el calor de tu furor.
Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.
2 porque tus flechas han entrado en mi carne, y estoy aplastado bajo el peso de tu mano.
Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.
3 Mi cuerpo se enferma a causa de tu ira; y no hay paz en mis huesos a causa de mi pecado.
Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.
4 Porque mis crímenes han pasado por mi cabeza; son como un gran peso que no puedo soportar.
Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.
5 Mis heridas están envenenadas y malolientes, debido a mi comportamiento necio.
Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.
6 Estoy preocupado en gran manera, voy cabizbajo y deprimido; Voy llorando todo el día.
Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;
7 Porque mi cuerpo está lleno de ardor; toda mi carne no es saludable.
Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.
8 Soy débil y molido en gran manera; Lancé un grito como un león a causa del dolor en mi corazón.
Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.
9 Señor, todo mi deseo está delante de ti; mi dolor no se mantiene en secreto de ti.
Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.
10 Mi corazón se desmaya, mi fuerza se está consumiendo; en cuanto a la luz de mis ojos, se ha ido de mí.
Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.
11 Mis compañeros y mis amigos se mantienen alejados de mi enfermedad; mis parientes se mantienen muy lejos.
Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.
12 Aquellos que tienen un deseo de quitarme la vida me ponen redes; aquellos que están tramando mi destrucción dicen cosas malas en mi contra, todo el día sus mentes medirán fraudes todo el día.
Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.
13 Pero yo mantuve mis oídos cerrados como un hombre sin oír; como un hombre sin voz, sin abrir la boca.
А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.
14 Así que era como un hombre que tiene los oídos cerrados, y en cuya boca no hay represiones.
Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.
15 En ti, oh Señor, está mi esperanza; tú me darás una respuesta, oh Señor, Dios mío.
Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!
16 Y dije: No se alegren de mí; cuando mi pie resbale, que no se levanten con orgullo contra mí.
Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.
17 Mis pies están a punto de caerse, y mi dolor está siempre delante de mí.
Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.
18 Confesaré mi maldad, con dolor en mi corazón por mi pecado.
Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.
19 Porque mis enemigos están vivos y fuertes, los que me odian sin causa; los que están contra mí sin causa son aumentados en número.
Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.
20 Me devuelven mal por bien; son mis enemigos porque persigo lo que es correcto.
Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.
21 No me abandones, oh Señor; Dios mío, quédate cerca de mí.
Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.
22 Ven pronto a darme ayuda, oh Señor, mi salvación.
Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!
