< Salmos 139 >

1 Oh Señor, tú me has examinado y me conoces.
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Usted tiene conocimiento cuando estoy sentado y cuando me levanto, ve mis pensamientos desde lejos.
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tú vigilas mis pasos y mi sueño, y conoces todos mis caminos.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Porque no hay palabra en mi lengua aun, y tu, Señor ya la conoces.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Me has rodeado por todos lados. y me has puesto la mano encima.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Tal conocimiento es una maravilla mayor que mis poderes; es tan alto que no puedo comprenderlo.
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 ¿A dónde puedo iré de tu espíritu? ¿cómo puedo huir en vuelo de tu presencia?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
8 Si voy al cielo, estás allí; o si hago mi cama en el inframundo, estás allí. (Sheol h7585)
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si tomo las alas de la mañana, y voy a las partes más lejanas del mar;
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Aun allí seré guiado por tu mano, y tu diestra me guardará.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Si dijera: Solo déjame estar cubierto por la oscuridad, aun la noche resplandecerá alrededor de mí.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Incluso la oscuridad no es oscura para ti; la noche es tan brillante como el día: porque la oscuridad y la luz son lo mismo para ti.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Mi carne fue hecha por ti, y mis partes se unieron en el cuerpo de mi madre.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Te alabaré, porque estoy extraña y delicadamente formado; tus obras son grandes maravillas, y de esto mi alma está completamente consciente.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mi cuerpo no fue visto por ti cuando fui hecho en secreto, y extrañamente formado en las partes más bajas de la tierra.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Tus ojos vieron mi sustancia sin forma; en tu libro se registraron todos mis días, incluso aquellos que fueron propuestos antes de que hubieran surgido.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 ¡Cuán queridos son tus pensamientos para mí, oh Dios! ¡Cuán grande es el número de ellos!
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 Si los número, serían más que granos de arena; cuando estoy despierto, todavía estoy contigo.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 Si tan solo pusieras a los pecadores a la muerte, oh Dios; lejos de mí, hombres sanguinarios.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Porque van contra ti con malos designios, y tus enemigos se burlan de tu nombre.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 ¿No aborrezco a tus enemigos, oh Señor? ¿No son los que se levantan contra ti una causa de aflicción para mí?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Mi odio por ellos está completo; mis pensamientos sobre ellos son como si estuvieran haciendo guerra contra mí.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Oh Dios, que los secretos de mi corazón sean descubiertos, y que mis pensamientos sean puestos a prueba.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Mira si hay camino de perversidad en mí, y sé mi guía en el camino eterno.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.

< Salmos 139 >