< Salmos 123 >
1 A ti se han levantado mis ojos, a ti, que tienes asiento en los cielos.
К Теби подижем очи своје, који живиш на небесима!
2 ¡Mira! como los ojos de los siervos se vuelven a las manos de sus amos, y los ojos de una sierva a su dueño, así nuestros ojos están esperando al Señor nuestro Dios, hasta que él tenga misericordia de nosotros.
Као што су очи слугама упрте у руку господара њихових, као очи слушкињине у руку госпође њене, тако су очи наше у Господа Бога нашег, док се смилује на нас.
3 Ten misericordia de nosotros, Señor, ten misericordia de nosotros; porque todos los hombres nos menosprecian.
Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се довољно наситили срамоте;
4 Ya hace tiempo que los hombres orgullosos se burlan de nuestra alma.
Довољно се наситила душа наша руга од поноситих, и срамоте од охолих.