Salmos 107
1 Alabe al Señor, porque él es bueno; porque su misericordia es inmutable para siempre.
Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
2 Deje que aquellos cuya causa ha tomado el Señor lo digan, su pueblo a quien él ha quitado de las manos de sus enemigos;
Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Haciéndolos venir juntos de todas las tierras, del este y del oeste, del norte y del sur.
Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
4 Ellos vagabundeaban en los lugares baldíos; no vieron camino a un lugar de descanso.
Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
5 Sus almas se debilitaron por la necesidad de comida y bebida.
Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Entonces enviaron su clamor al Señor en su dolor, y él les dio la salvación de todos sus problemas;
Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 Guiándolos en el camino correcto, para que puedan entrar en la ciudad de su lugar de descanso.
И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 ¡Que los hombres alaben al Señor por su misericordia y por las maravillas que hace por los hijos de los hombres!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
9 Él le da su deseo al alma incontenible, para que esté lleno de cosas buenas.
Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Aquellos que estaban en la oscuridad, en la noche negra, en cadenas de tristeza;
Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Porque fueron contra las palabras de Dios, y no pensaron en las leyes del Altísimo:
Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
12 De modo que hizo que sus corazones se cargaran de dolor; estaban cayendo, y no tenían ayuda.
Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
13 Entonces enviaron su clamor al Señor en su dolor, y él les dio la salvación de todos sus problemas.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Los sacó de la oscuridad y la noche negra, y todas sus cadenas se rompieron.
Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
15 ¡Que los hombres alaben al Señor por su misericordia y por las maravillas que hace por los hijos de los hombres!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
16 Las puertas de bronce se rompen por su brazo, y las cintas de hierro se cortan en dos.
Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
17 Los hombres necios, a causa de sus pecados, y por su maldad, se turbaron;
Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
18 Están disgustados con todo alimento, y se acercan a las puertas de la muerte.
Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
19 Entonces alzaron su clamor al Señor en su dolor, y él les dio la salvación de todos sus problemas.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Él envió su palabra y los hizo bien, y los mantuvo a salvo del inframundo.
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
21 ¡Que los hombres alaben al Señor por su misericordia y por las maravillas que hace por los hijos de los hombres!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
22 Hagamos ofrendas de alabanza, dando noticias de sus obras con gritos de alegría.
И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
23 Los que descienden al mar en barcos, que hacen negocios en las grandes aguas;
Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Ellos ven las obras del Señor y sus maravillas en lo profundo.
Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
25 Porque a su palabra, sube el viento de la tempestad, levantando las olas.
Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
26 Los marineros suben al cielo, y descienden al abismo; sus almas se desperdician debido a su problema.
Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Son convertidos aquí y allá, rodando como un hombre que está lleno de vino; y toda su sabiduría no llega a nada.
Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Entonces alzaron su clamor al Señor en su dolor, y él les dio la salvación de todos sus problemas.
Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Él convierte la tormenta en una calma, para que las olas estén en paz.
Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Entonces se alegran, porque el mar está quieto, y él los lleva al puerto de su deseo.
Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 ¡Que los hombres alaben al Señor por su misericordia y por las maravillas que hace por los hijos de los hombres!
Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
32 Dejen que le den gloria en la reunión del pueblo, y alabanza entre los jefes.
Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
33 Hace ríos en lugares baldíos, y manantiales de agua en tierra seca;
Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Él hace un país fértil en un desierto de sal, a causa de los pecados de los que viven allí.
Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
35 Hace una tierra desierta en un lugar de agua, y una tierra seca en manantiales de agua.
Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
36 Y allí él da a los pobres un lugar de descanso, para que puedan hacerse una ciudad;
И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Y pon la semilla en los campos, y haz viñas para darles fruto.
Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
38 Él les da su bendición para que sean aumentados grandemente, y su ganado no disminuya.
Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
39 Y cuando son humillados, y abatidos por la tribulación y la tristeza,
Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Él pone fin al orgullo de los reyes, y los envía vagando por las tierras baldías donde no hay camino.
Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
41 Pero saca al pobre de sus problemas, y le da familias como un rebaño.
Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Los rectos lo ven y se alegran: la boca del pecador se detiene.
Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Los sabios reflexionen sobre estas cosas, y vean las misericordias del Señor.
Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
