Proverbios 14
1 La mujer sabia edifica su casa, pero la mujer insensata la está derribando con sus manos.
Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
2 El que sigue su camino en justicia, tiene ante sí el temor de Jehová; pero aquel cuyos caminos están retorcidos no le da honor.
Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
3 En la boca del hombre necio hay una vara para su espalda, pero los labios de los sabios los mantendrán seguros.
У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
4 Donde no hay bueyes, su lugar de comida está vacío; pero mucho aumento viene a través de la fuerza del buey.
Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
5 Un testigo verdadero no dice lo que es falso, pero un testigo falso está exhalando engaño.
Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
6 El que odia a la autoridad, buscando sabiduría, no la entiende; pero el conocimiento llega fácilmente al hombre inteligente.
Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
7 Apártate del necio, porque no hallarás labios del conocimiento.
Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
8 La sabiduría del hombre de buen sentido hace que su camino sea claro; pero el comportamiento imprudente de los necios es un engaño.
Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
9 En las tiendas de aquellos que odian a la autoridad hay error, pero en la casa del hombre recto hay gracia.
Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
10 Nadie tiene conocimiento del dolor de un hombre sino él mismo; y una persona extraña no tiene parte en su alegría.
Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
11 La casa del pecador será derribada; pero la tienda del hombre recto hará bien.
Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
12 Hay un camino que parece derecho ante un hombre, pero su fin son los caminos de la muerte.
Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
13 Incluso mientras se ríe el corazón puede estar triste; y después de la alegría llega el dolor.
И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
14 Aquel cuyo corazón se ha apartado tendrá la recompensa de sus caminos en toda su medida; pero un buen hombre tendrá la recompensa de sus obras.
Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
15 El hombre simple tiene fe en cada palabra, pero el hombre de buen sentido tiene cuidado de su caminar.
Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
16 El hombre sabio, temiendo, se guarda del mal; pero el hombre tonto continúa en su orgullo, sin pensar en el peligro.
Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
17 El que se enoja pronto, hará lo que es insensato, pero el hombre de buen juicio callará.
Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
18 El comportamiento necio es patrimonio de lo simple, pero los hombres de buen sentido están coronados por el conocimiento.
Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
19 Las rodillas del mal se inclinan ante el bien; y los pecadores descienden en el polvo a las puertas de los rectos.
Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
20 El pobre es odiado incluso por su prójimo, pero el hombre rico tiene muchos amigos.
Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
21 El que no respeta a su prójimo es un pecador, pero el que tiene lástima de los pobres es feliz.
Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
22 ¿No se equivocarán los que maquinan el mal? Pero la misericordia y la buena fe son para los obradores del bien.
Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
23 En todo trabajo duro hay ganancias, pero hablar solo hace que un hombre sea pobre.
У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
24 Su sabiduría es una corona para los sabios, pero su comportamiento necio es alrededor de la cabeza de los imprudentes.
Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
25 Un verdadero testigo es el salvador de vidas; pero el que dice cosas falsas es una causa de engaño.
Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
26 Porque aquel en cuyo corazón está el temor de Jehová, hay una gran esperanza; y sus hijos tendrán un lugar seguro.
У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
27 El temor del Señor es una fuente de vida, por la cual uno puede ser apartado de las redes de la muerte.
Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
28 La gloria del rey está en el número de su pueblo; y por necesidad del pueblo, un gobernante puede llegar a la destrucción.
У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
29 El que tarda en enojarse tiene gran sensatez; pero aquel cuyo espíritu es demasiado rápido enaltece a lo que es tonto.
Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
30 Una mente tranquila es la vida del cuerpo, pero la envidia es una enfermedad en los huesos.
Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
31 El que es duro con el pobre avergüenza a su Hacedor; pero el que tiene misericordia de los necesitados le da honor.
Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
32 El pecador es trastornado en su maldad, pero el hombre recto tiene esperanza en su justicia.
За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
33 La sabiduría tiene su lugar de descanso en la mente de los sabios, pero ella no se ve entre los necios.
Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
34 Por la justicia una nación se enaltece, pero el pecado es motivo de vergüenza para los pueblos.
Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
35 El rey se complace en un siervo que hace sabiamente, pero su ira es contra el que es motivo de vergüenza.
Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
