Job 9
1 Y Job respondió y dijo:
А Јов одговори и рече:
2 Verdaderamente, veo que es así: ¿y cómo es posible que un hombre pueda ser justo delante de Dios?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Si un hombre deseara ir a la ley con él, no podría darle una respuesta a una de cada mil preguntas.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Él es sabio de corazón y grande en fuerza: ¿quién alguna vez endureció su rostro contra él, y le fue bien?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Es el que quita las montañas sin su conocimiento, derribándolas en su ira.
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Que está estremeciendo la tierra de su lugar, de modo que sus bases tiemblan:
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Que da órdenes al sol, y no da su luz; y quien guarda las estrellas de brillar.
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Por cuya mano se extendieron los cielos, y quién camina sobre las olas del mar:
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Que hizo el Oso y Orión, y el cúmulo de estrellas, y los lugares secretos del sur;
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 ¿Quién hace grandes cosas incomprensibles? Sí, maravillas sin número.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Mira, pasa a mi lado y no lo veo; sigue adelante, pero no tengo conocimiento de él.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Si él extiende su mano para tomar, ¿por quién puede ser devuelta? ¿Quién le puede decir: ¿Qué estás haciendo?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 La ira de Dios no puede volverse atrás; Los ayudantes de Rahab, monstruo marino, se humillaron debajo de él.
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 ¿Cuánto menos puedo darle una respuesta, usando las palabras correctas para discutir con él?
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Aunque mi causa fuera buena, no podría dar una respuesta; Pediría la gracia de aquel quién es mi Juez.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Si lo hubiera llamado, y él me respondiera, no tendría fe en que escucharía mi voz.
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 Porque su tormenta me quebranta, y mis heridas aumentan sin causa.
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 No me dejaría respirar, pero estaría lleno de amargo dolor.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Si es una cuestión de fuerza, él es poderoso y si se trata de una causa legal, él dice: ¿Quién me dará un día fijo?
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Aunque estaba en lo correcto, mi boca me condenaría; No he hecho mal; pero esto me hace inicuo.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Si fuera perfecto; No conocería mi alma; despreciaría mi vida.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Es lo mismo para mí; por eso digo: Él pone fin al pecador y al que no ha hecho nada malo juntos.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Si la muerte viene repentinamente, él se ríe de las pruebas de aquellos que no han hecho nada malo.
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 La tierra es dada al poder del malvado; los rostros de sus jueces están cubiertos; Si no es por él, ¿quién lo ha hecho?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Mis días van más rápido que un corredor; huyen y no ven él bien.
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 Se apresuran como botes veloces, como un águila que cae repentinamente sobre su comida.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Si digo, olvidaré mi dolor, dejaré que mi rostro ya no esté triste y me alegraré;
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 Temeroso soy de todos mis dolores; Estoy seguro de que no seré libre del pecado en tus ojos.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 ¡No me dejarás estar libre de pecado! ¿Por qué entonces me tomo la molestia de esforzarme?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Si me lavan con agua de la nieve, y me limpio las manos con jabón;
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 Entonces cuando me empujen al sepulcro, mi propia ropa me aborrecerá.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Porque él no es un hombre como yo, para decirle que, podamos unirnos ante un juez.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 No hay nadie que tome una decisión entre nosotros, que podría tener control sobre nosotros.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Que quite de mi su vara y su temor no me espante.
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 Entonces diría lo que tengo en mente sin temor de él; porque no hay causa de miedo en mí.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
