Job 4
1 Respondió Elifaz el temanita y dijo:
Тада одговори Елифас Теманац и рече:
2 Si alguien tratará de hablarte una palabra, ¿será molestia para ti? pero ¿quién es capaz de evitar decir lo que está en su mente?
Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?
3 En verdad, has ayudado a los demás y has fortalecido las manos débiles;
Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;
4 El que estaba cerca de caer ha sido animado por tus palabras, y has dado fuerza al que está por caer.
Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.
5 Pero ahora ha venido sobre ti y es un cansancio para ti; Te conmueve y tu mente está turbada.
А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.
6 ¿No es tu temor de Dios tu apoyo y tu forma de vida recta tu esperanza?
Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?
7 ¿Alguna vez has visto la destrucción llegar a un hombre recto? ¿O cuándo fueron destruidos los temerosos de Dios?
Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?
8 Lo que he visto es que aquellos que han sembrado los problemas, y el mal plantado, obtienen lo mismo para sí mismos.
Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.
9 Por el aliento de Dios la destrucción los toma, y por el viento de su ira son destruidos.
Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.
10 Aunque el ruido del león y el sonido de su voz pueden ser ruidosos, los dientes de los leones jóvenes son quebrantados.
Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.
11 El viejo león llega a su fin por necesidad de comida, y los cachorros de la leona van deambulando en todas direcciones.
Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.
12 Una palabra me fue dada en secreto, y el sonido de ella llegó a mis oídos,
Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.
13 Tuve una pesadilla cuando el sueño profundo llega a los hombres,
У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,
14 El temor se apoderó de mí, y mis huesos estaban llenos de problemas;
Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,
15 Y una respiración se movía sobre mi cara; el cabello de mi carne se endureció.
И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.
16 Algo estaba presente ante mí, pero no pude verlo claramente; había una forma ante mis ojos: una voz tranquila llegó a mis oídos, diciendo:
Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:
17 ¿Puede el hombre ser recto ante Dios? ¿O un hombre sea limpio ante su Hacedor?
Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?
18 En verdad, no pone fe en sus siervos celestiales, y ve error en sus ángeles;
Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;
19 ¡Cuánto más los que viven en casas de barro, cuyas bases están en el polvo! Serán destruidos por la polilla;
А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.
20 Entre la mañana y la tarde están completamente destruidos; Llegan a su fin para siempre, y nadie toma nota.
Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.
21 Si se les tira la cuerda de la tienda, ¿acaso no llegan a su fin y sin sabiduría?
Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.
