Job 36
1 Y Eliu continuó diciendo:
Још говори Елијуј и рече:
2 Dame un poco más de tiempo para declarar; porque todavía tengo algo que decir en defensa de Dios.
Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
3 Obtendré mi conocimiento de lejos, y le daré justicia a mi Hacedor.
Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4 Porque verdaderamente mis palabras no son falsas; Uno que es perfecto en su conocimiento está hablando contigo.
Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
5 He aquí, Dios es grande, no aborrece, es poderoso en la virtud de su corazón.
Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6 No perdona la vida al impio, y da a los oprimidos sus derechos;
Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
7 No apartará los ojos de los justos, hasta el trono de los reyes, los afirma para siempre, exaltandolos.
Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
8 Y si han sido encarcelados en cadenas, y cautivos en cuerdas de aflicción,
Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9 Entonces les deja claro lo que han hecho, incluso las obras malvadas de las que se enorgullecen.
Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
10 Su oído está abierto a su enseñanza, y él les da órdenes para que sus corazones se vuelvan del mal.
И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11 Si escuchan su voz y cumplen su palabra, entonces él les da larga vida y años llenos de placer.
Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12 Pero si no, perecerán a espada llegan y morirán sin conocimiento.
Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13 Los que no temen a Dios mantienen la ira acumulada en sus corazones; No dan gritos de ayuda cuando son hechos prisioneros.
А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
14 Llegan a su fin cuando aún son jóvenes, su vida es corta como la de aquellos que se usan con fines sexuales en la adoración de sus dioses.
Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15 Él salva al afligido en su aflicción, abriendo sus oídos en tiempos de opresión.
Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
16 También te apartará de la boca de tus adversarios, a lugar espacioso libre de angustias; te asentará mesa llena de grosura.
Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17 Pero tú has cumplido el juicio del malvado, contra la justicia y el juicio que lo sustenta todo.
Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18 Ten cuidado que en su ira no te quite con golpe, porque ni un gran rescate te libera.
Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19 Hará él estima de tus riquezas, ni tu oro ni la potencia de tu poder.
Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
20 No anheles la noche cuando la gente asciende a su lugar.
Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
21 Ten cuidado, de no volverte al pecado, porque has escogido el mal, en lugar de la miseria.
Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22 Verdaderamente Dios es excelso en su potencia; ¿Quién es un maestro como él?
Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
23 ¿Quién alguna vez le dio órdenes, o le dijo, has hecho mal?
Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
24 Mira que tienes que alabar su obra, sobre el cual los hombres hacen canciones.
Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
25 Todas las personas la están mirando; él hombre la ve desde lejos.
Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
26 En verdad, Dios es grande, más grande que todo nuestro conocimiento; El número de sus años no pueden ser contados.
Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
27 Porque toma las gotas del mar; los envía a través de su niebla como lluvia,
Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
28 Que desciende del cielo y cae sobre los pueblos.
Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29 ¿Y quién sabe cómo se extienden las nubes o los truenos de su tienda?
И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
30 Mira, él está extendiendo su niebla, cubriendo con ella las cimas de las montañas.
Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
31 Porque por éstos da comida a los pueblos, y pan en plena medida.
Тиме суди народима, даје хране изобила.
32 con las nubes encubre la luz, y le manda no brillar, interponiendo aquéllas.
Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
33 El trueno deja en claro su pasión, y la tormenta da noticias de su ira.
Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
