Job 32
1 Así que estos tres hombres no dieron más respuestas a Job, porque él parecía tener razón.
Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
2 Y Eliu, el hijo de Baraquel el Buzita, de la familia de Ram, estaba enojado, ardiendo de ira contra Job, porque se parecía a sí mismo más justo que Dios;
А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
3 Y estaba enojado con sus tres amigos, porque no habían podido darle una respuesta, y no habían dejado claro el pecado de Job.
И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
4 Ahora Eliú había guardado silencio mientras Job estaba hablando, porque eran más viejos que él;
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега.
5 Y cuando Eliu vio que no había respuesta en la boca de los tres hombres, se enojó mucho.
Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов.
6 Y Eliú, el hijo de Baraquel el Buzita, respondió y dijo: Soy joven, y tú eres muy viejo, así que tenía miedo, y evité poner mi conocimiento delante de ti.
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим.
7 Me dije a mí mismo: que los días hablarán y que muestren su sabiduría los muchos en años.
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
8 Pero en verdad es el espíritu del Todopoderoso en el hombre, lo que les da conocimiento.
Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их.
9 No son los viejos los que son sabios, y los que están llenos de años no tienen el conocimiento de lo que es correcto.
Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
10 Por eso digo: “Escúchame, y expondré mi conocimiento”.
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
11 Esperaba tus palabras, escuchaba tus sabios dichos; mientras estabas buscando qué decir,
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу.
12 Estaba tomando nota; y verdaderamente ninguno de ustedes pudo aclarar el error de Job, o dar una respuesta a sus palabras.
Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи.
13 Cuida de no decir: Hemos encontrado la sabiduría; Dios puede vencerlo, pero no el hombre.
Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек.
14 No propondré palabras como éstas, ni haré uso de tus palabras para responderle.
Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима.
15 El miedo los ha vencido, no tienen más respuestas que dar; Han llegado a su fin.
Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи.
16 ¿Y voy a seguir esperando mientras no tienen nada que decir? ¿Mientras se callan y no dan más respuestas?
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
17 Daré mi respuesta; Voy a presentar mis conocimientos.
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
18 Porque estoy lleno de palabras, el espíritu dentro de mi me constriñe.
Јер сам пун речи, тесно је духу у мени.
19 Mi estómago es como el vino que no puede salir; Como las pieles llenas de vino nuevo, casi se rompe.
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех.
20 Déjame decir lo que tengo en mente, para que pueda consolarme; Déjame contestar con la boca abierta.
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
21 No permitas que respete a ningún hombre, o que le dé nombres de honor a ningún ser vivo.
Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања.
22 Porque no puedo dar nombres de honor a ningún hombre; y si lo hiciera, mi Creador me llevaría rápidamente.
Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.
