< Job 16 >
1 Y Job respondió y dijo:
А Јов одговори и рече:
2 Con frecuencia me llegan a los oídos tales cosas; son consoladores que solo dan problemas.
Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
3 ¿Pueden las palabras que son como el viento ser detenidas? ¿O qué te anima a darles respuesta?
Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
4 No sería difícil para mí decir tales cosas si sus almas estuvieran en el lugar de mi alma; recopilando palabras contra ustedes y movería sobre ustedes mi cabeza.
И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
5 Podría darte ánimo con mi boca, y el consejo de mis labios apaciguar tu dolor.
Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
6 Si digo lo que tengo en mente, mi dolor no se reduce: y si me callo, ¿cuánto de eso va a salir de mí?
Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
7 Pero ahora él me ha vencido con cansancio y temor, y tu has asolado toda mi compañía.
А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
8 Me has arrugado, ha surgido como testigo contra mí la flacura, se levanta como testigo a mi rostro.
Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
9 Estoy quebrantado por su ira, y su odio me persigue, ha afilado sus dientes contra mí; mis enemigos me miran con ojos crueles;
Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
10 Sus bocas se mofan contra mí, los golpes de sus palabras amargas están cayendo en mi cara; burlones, todos ellos se juntan a una contra mí.
Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
11 Dios me entrega al poder de los pecadores, enviándome violentamente a las manos de los malhechores.
Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
12 Estaba tranquilo, pero sus manos me habían quebrantado; me ha cogido por el cuello, sacudiéndome en pedazos; Él me ha puesto como una marca para sus flechas.
Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
13 Sus arqueros me rodean; Sus flechas atraviesan mis riñones sin piedad, mi hiel se esparce en la tierra.
Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
14 Estoy quebrado de herida tras herida; viene corriendo hacia mí como un hombre de guerra.
Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
15 He cosido cilicio sobre mi piel, y mi fuerza está hundida en el polvo.
Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
16 Mi cara está roja de llanto, y en mis ojos está la sombra de muerte;
Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
17 Aunque mis manos no han hecho actos violentos, y mi oración es limpia.
Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
18 ¡Oh tierra, que no se cubra mi sangre, y que mi clamor no tenga lugar de descanso!
Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
19 Aun ahora mi testigo está en el cielo, y mi testimonio está en lo alto.
И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
20 Mis amigos se burlan de mi, a Dios están llorando mis ojos,
Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
21 Oh! que alguien intercediera por un hombre con Dios, como un hombre lo hace por su prójimo.
О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
22 Porque los años contados vendrán, en poco tiempo me iré al viaje del cual no volveré.
Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.