Job 10
1 Mi alma está cansada de la vida; Dejaré que mis tristes pensamientos se liberen en palabras; Mi alma hará un clamor amargo.
Додијао је души мојој живот мој; пустићу од себе тужњаву своју, говорићу у јаду душе своје.
2 Diré a Dios: No me deseches como a un pecador; Dejame claro lo que tienes contra mi.
Рећи ћу Богу: Немој ме осудити; кажи ми зашто се преш са мном.
3 ¿Qué beneficio tiene para ti oprimir, renunciar a la obra de tus manos, y resplandecer en él consejo de los impíos?
Је ли Ти мило да чиниш силу, да одбацујеш дело руку својих и савет безбожнички обасјаваш?
4 ¿Tienes ojos de carne, o ves lo que el hombre ve?
Јесу ли у Тебе очи телесне? Видиш ли као што види човек?
5 ¿Son tus días como los días del hombre, o tus años como los de él?
Јесу ли дани твоји као дани човечији, и године твоје као век људски,
6 Para que tomes nota de mi pecado, buscando mis faltas,
Те истражујеш моје безакоње и за грех мој разбираш?
7 Aunque veas que no soy malvado; ¿Y no hay nadie que pueda salvarme de tus manos?
Ти знаш да нисам крив, и нема никога ко би избавио из Твоје руке.
8 Tus manos me hicieron, y fui formado por ti, pero luego, cambiando tu propósito, me entregaste a la destrucción.
Твоје су ме руке створиле и начиниле, и Ти ме одсвуда потиреш.
9 Oh, ten en cuenta que me hiciste de la tierra; ¿Y me enviarás de nuevo al polvo?
Опомени се да си ме као од кала начинио, и опет ћеш ме у прах обратити.
10 ¿No fui drenado como la leche, endureciendo como el queso?
Ниси ли ме као млеко слио и као сир усирио ме?
11 Por ti estaba vestido con piel y carne, y unido con huesos y músculos.
Навукао си на ме кожу и месо, и костима и жилама сплео си ме.
12 Me has dado favor, y tu gracia ha estado conmigo, y tu cuidado ha mantenido a salvo mi espíritu.
Животом и милошћу даривао си ме; и старање Твоје чувало је дух мој.
13 Pero guardaste estas cosas en el secreto de tu corazón; Estoy seguro de que esto estaba en tus pensamientos:
И сакрио си то у срцу свом; али знам да је у Тебе.
14 Que si me equivocaba, tomarías nota de ello y no me limpiarias del pecado:
Ако сам згрешио, опазио си ме, и ниси ме опростио безакоња мог.
15 Que si yo fuera malvado, la maldición vendría sobre mí; y si fuera justo, no levantaría mi cabeza, estoy hastiado de deshonra y aflicción.
Ако сам скривио, тешко мени! Ако ли сам прав, не могу подигнути главе, пун срамоте и видећи муку своју.
16 Y que si hubiera motivo de orgullo, me seguirías como a un león; Y de nuevo muestras tus maravillas contra mí.
И ако се подигне, гониш ме као лав, и опет чиниш чудеса на мени.
17 Enviarias nuevos testigos contra mí, aumentando tu ira contra mí, y enviando nuevos ejércitos.
Понављаш сведочанства своја против мене, и умножаваш гнев свој на ме; војске једне за другом излазе на ме.
18 ¿Por qué entonces me hiciste salir del cuerpo de mi madre? Hubiera sido mejor para mí haber tomado mi último aliento y nadie me hubiera visto.
Зашто си ме извадио из утробе? О да умрех! Да ме ни око не виде!
19 Y para mí hubiera sido mejor no haber nacido; haber sido sacado del cuerpo de mi madre directamente a mi sepulcro.
Био бих као да никада нисам био; из утробе у гроб био бих однесен.
20 ¿No son los días de mi vida cortos en número? Deja que tus ojos se aparten de mí, para que pueda tener un poco de alegría,
Није ли мало дана мојих? Престани дакле и окани ме се да се мало опоравим,
21 Antes de ir al lugar desde donde no regresaré, a la tierra donde todo es oscuro y negro.
Пре него отидем одакле се нећу вратити, у земљу тамну и у сен смртни,
22 Una tierra de espeso oscuro, sin orden, donde la luz misma es oscura.
У земљу тамну као мрак и у сен смртни, где нема промене и где је видело као тама.
