Génesis 8
1 Y Dios guardó a Noé en mente, y todos los seres vivientes y las bestias que estaban con él en el arca; y Dios envió un viento sobre la tierra, y las aguas descendieron.
А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.
2 Y se cerraron las fuentes del abismo y las ventanas del cielo, y la lluvia del cielo se paró.
И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.
3 Y las aguas se volvieron lentamente de la tierra, y al cabo de ciento cincuenta días las aguas fueron más bajas.
И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана;
4 Y el día diecisiete del mes séptimo, el arca se posó en los montes de Ararat.
Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на планини Арарату.
5 Y las aguas fueron decreciendo, hasta que el primer día del mes décimo se vieron las copas de los montes.
И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.
6 Entonces, después de cuarenta días, a través de la ventana abierta del arca que él había hecho,
А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио;
7 Noé envió un cuervo, que fue por aquí y por allá hasta que las aguas se secó en la tierra.
И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.
8 Y envió una paloma para ver si las aguas habían desaparecido de la faz de la tierra;
Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.
9 Pero la paloma no vio lugar de descanso para su pie, y volvió al arca, porque las aguas aún estaban sobre toda la tierra; y él extendió su mano, y la tomó en el arca.
А голубица не нашавши где би стала ногом својом врати се к њему у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши руку ухвати је и узе к себи у ковчег.
10 Y después de esperar otros siete días, envió a la paloma otra vez;
И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.
11 Y la paloma volvió al anochecer, y en su boca había una hoja de olivo quebrada; y Noé estaba seguro de que las aguas habían bajado sobre la tierra.
И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.
12 Y después de siete días más, él envió a la paloma de nuevo, pero ella no regresó a él.
Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.
13 Y en el año seiscientos y uno, el primer día del primer mes, las aguas se secaron sobre la tierra; y Noé quitó la cubierta del arca y vio que la faz de la tierra estaba seca.
Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог месеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.
14 Y en el vigésimo séptimo día del segundo mes, la tierra estaba seca.
А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.
15 Y Dios dijo a Noé:
Тада рече Бог Ноју говорећи:
16 Sal del arca, tú y tu mujer, tus hijos y las mujeres de tus hijos.
Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом;
17 Saca todos los animales que están contigo, aves y ganado, y todo lo que se arrastra en la tierra, para que tengan descendencia, sean fértiles y se aumenten en la tierra.
Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи.
18 Y salió Noé con sus hijos, y su mujer, y las mujeres de sus hijos;
И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.
19 Y toda bestia y ave, y todo ser viviente de todo género que va sobre la tierra, salieron del arca.
Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.
20 Y Noé hizo un altar al Señor, y de todo animal limpio y pájaro hizo ofrendas quemadas en el altar.
И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паљенице.
21 Y cuando vino el dulce aroma al Señor, él dijo en su corazón: No volveré a maldecir la tierra por causa del hombre, porque los pensamientos del corazón del hombre son malos desde sus primeros días; nunca más enviaré destrucción sobre todos los seres vivos como lo hice.
И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.
22 Mientras la tierra continúa, el tiempo de la siembra y la entrada del grano, el frío y el calor, el verano y el invierno, el día y la noche, no llegarán a su fin.
Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.
A Dove is Sent Forth from the Ark
