< Génesis 21 >
1 Y él Señor vino a Sara como él le había dicho, y le hizo como había hecho.
И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.
2 Y Sara se embarazó, y le dio a Abraham un hijo cuando era viejo, en el tiempo señalado por Dios.
Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.
3 Y Abraham dio a su hijo, a quien Sara dio a luz, el nombre Isaac.
И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.
4 Y cuando su hijo Isaac tenía ocho días, Abraham lo hizo sufrir la circuncisión, como Dios le había dicho.
И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.
5 Ahora Abraham tenía cien años cuando tuvo lugar el nacimiento de Isaac.
А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.
6 Y Sara dijo: Dios me ha dado motivo para reír, y todos los que tengan noticias de ello se reirán de mí.
А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.
7 Y ella dijo: ¿Quién le hubiera dicho a Abraham que Sara tendría un hijo en su pecho? le he dado un hijo ahora cuando él es viejo.
И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.
8 Y cuando el niño tuvo la edad suficiente para ser quitado del pecho, Abraham hizo una gran fiesta.
А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9 Y Sara vio al hijo de Agar el egipcio burlándose de Isaac.
И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;
10 Entonces ella dijo a Abraham: Envía a esa mujer y a su hijo, porque el hijo de esa mujer no tendrá parte en el patrimonio con mi hijo Isaac.
Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.
11 Y esta fue una gran pena para Abraham a causa de su hijo.
А то Авраму би врло криво ради сина његовог.
12 Pero Dios dijo: No te aflijas por causa del niño y Agar su madre; escucha lo que Sara te diga, porque es de Isaac que tu semilla tomará su nombre.
Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.
13 Y haré una nación del hijo de tu sierva, porque él es tu simiente.
Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.
14 Y levantándose de mañana Abraham se levantó, y dio a Agar un pan y un odre de agua, y puso al niño sobre sus espaldas, y la despidió; y ella fue, vagando por la tierra asolada de Beerseba.
И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.
15 Y cuando todo el agua en el odre se agotó, ella puso al niño debajo de un árbol.
А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,
16 Y ella se alejó, a una buena distancia, y sentándose en la tierra, se puso a llorar amargamente, diciendo: No vea la muerte de mi hijo.
Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.
17 Y el clamor del niño llegó a oídos de Dios; y el ángel de Dios dijo a Agar del cielo: Agar, ¿por qué lloras? no tengas miedo, porque el llanto del niño ha llegado a los oídos de Dios.
А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.
18 Ven, toma a tu hijo en tus brazos, porque haré de él una gran nación.
Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19 Entonces Dios abrió sus ojos, y ella vio un manantial de agua, y ella llenó de agua el odre y le dio de beber al niño.
И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.
20 Y Dios estaba con el niño, y se hizo alto y fuerte, y se hizo arquero, viviendo en la tierra baldía.
И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.
21 Y estando él en el desierto de Parán, su madre le tomó mujer de la tierra de Egipto.
А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.
22 En aquel tiempo, Abimelec y Ficol, el capitán de su ejército, le dijeron a Abraham: Veo que Dios está contigo en todo lo que haces.
У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23 Ahora, pues, dame tu juramento, en el nombre de Dios, que no me harás mal a mí ni a mis hijos después de mí, sino que como he sido bueno contigo, serás para mí. y a esta tierra donde has estado viviendo.
Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24 Y Abraham dijo: Te daré mi juramento.
А Аврам рече: Хоћу се заклети.
25 Pero Abraham protestó a Abimelec por causa de un pozo de agua que los siervos de Abimelec tomaron por la fuerza.
Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26 Pero Abimelec dijo: No tengo idea de quién ha hecho esto; nunca me lo dijiste, y no lo sabía hasta el día de hoy.
А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27 Y Abraham tomó ovejas y vacas, y se los dio a Abimelec, y los dos juntos hicieron pacto.
Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.
28 Y Abraham puso aparte de un lado siete corderos del rebaño.
А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29 Entonces Abimelec dijo: ¿Qué son estos siete corderos que has puesto de un lado?
А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30 Y él dijo: Tomarás estos siete corderos, para que sean testigos de que hice este pozo de agua.
А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.
31 Y le dio el nombre de Beer-seba, porque allí los dos habían prestado juramento.
Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.
32 Entonces se pusieron de acuerdo en Beerseba, y Abimelec y Ficol, capitán de su ejército, volvieron a la tierra de los filisteos.
Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.
33 Y Abraham, después de plantar un árbol santo en Beerseba, adoró el nombre del Señor, el Eterno Dios.
А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.
34 Y Abraham vivió en la tierra de los filisteos como en tierra extraña.
И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.