Eclesiastés 1
1 Las palabras del Predicador, hijo de David, rey en Jerusalén.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Todo es sin ningún propósito, dijo el Predicador, todos los caminos del hombre no tienen ningún propósito.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 ¿De qué se beneficia un hombre por todo su trabajo que hace bajo el sol?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 Una generación va y otra viene; mas la tierra es para siempre.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 El sol sale y el sol se pone, y regresa rápidamente al lugar donde salió.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 El viento va hacia el sur, volviendo de nuevo hacia el norte; dando vueltas para siempre.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 Todos los ríos bajan al mar, pero el mar no está lleno; al lugar donde van los ríos, allí vuelven.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 Todas las cosas están llenas de cansancio; El hombre puede no dar su historia: el ojo nunca tiene suficiente de lo que ve, o el oído de su oído.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 Lo que ha sido, es lo que ha de ser, y lo que se ha hecho, es lo que se hará, y no hay nada nuevo bajo el sol.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 ¿Hay algo de lo que los hombres digan: Ves, esto es nuevo? Ya estaba en el tiempo antiguo que estaba antes de nosotros.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 No hay memoria de los que han ido antes, y de los que vienen después, no habrá memoria para los que todavía están por venir después de ellos.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 Yo, el Predicador, fui rey sobre Israel en Jerusalén.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 Y di mi corazón a buscar con sabiduría todas las cosas que se hacen bajo el cielo. Es una cosa difícil que Dios ha puesto sobre los hijos de los hombres.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 He visto todas las obras que se hacen bajo el sol; nada tiene propósito, y aflicción de espíritu.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 Lo que está doblado no puede ser enderezado, y lo que no está allí, no puede ser numerado.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 Dije a mi corazón: Mira, me he vuelto grande y tengo más sabiduría que todos los que me precedieron en Jerusalén. Sí, mi corazón ha visto mucha sabiduría y conocimiento.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 Y di mi corazón para obtener conocimiento de la sabiduría y de los caminos de los necios. Y vi que de nuevo se trataba de un deseo por el viento.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 Porque en mucha sabiduría hay mucho dolor, y el aumento del conocimiento es aumento del dolor.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
