Hechos 16

1 Y vino a Derbe y a Listra; y había allí un discípulo llamado Timoteo, hijo de madre judía creyente, pero su padre era griego;

Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка;

2 De quienes los hermanos de Listra e Iconio tenían una alta opinión.

За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији.

3 Pablo deseaba que fuera con él; y le dio la circuncisión por causa de los judíos que estaban en esos lugares; porque todos sabían que su padre era griego.

Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк.

4 Y en su camino por las ciudades, les daban las reglas que habían sido hechas por los apóstoles y los ancianos de la iglesia en Jerusalén, para que las guardase.

И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму.

5 Así que las iglesias se hicieron fuertes en la fe y aumentaron en número cada día.

А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више.

6 Y después que pasaron por la tierra de Frigia y Galacia, el Espíritu Santo no les permitió llevar la palabra a Asia;

А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији.

7 Y viniendo a Misia, hicieron un intento de ir a Bitinia, pero el Espíritu no los dejó;

А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде.

8 Y pasando a Misia, vinieron a Troas.

А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду.

9 Y Pablo tuvo una visión en la noche; Un hombre de Macedonia vino a pedirle y le dijo: «Pasa a Macedonia y ayúdanos».

И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам.

10 Y cuando vio la visión, de inmediato tomamos la decisión de ir a Macedonia, porque nos parecía cierto que Dios nos había enviado para darles las buenas nuevas.

А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље.

11 De Troas, pues, fuimos directos en barco a Samotracia, y al día siguiente a Neápolis;

А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ,

12 Y de allí a Filipos, que es la ciudad más importante de Macedonia y una colonia romana: y estuvimos allí por algunos días.

А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана.

13 Y en el día de reposo salimos de la ciudad, junto al río, donde teníamos la idea de que habría un lugar de oración; y, al estar sentados, tuvimos una conversación con las mujeres que se habían reunido.

А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале.

14 Y una mujer llamada Lidia, comerciante vestida de púrpura de la ciudad de Tiatira, y una mujer temerosa de Dios, nos prestó oído; cuyo corazón el Señor abrió para prestar atención a las cosas que Pablo estaba diciendo.

И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове.

15 Y cuando ella y su familia tuvieron el bautismo, ella nos rogó, diciendo: Si te parece que soy fiel al Señor, entra en mi casa y sé mi huésped. Y ella nos obligó a quedarnos.

А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас.

16 Y cuando íbamos al lugar de oración, nos encontramos con una niña con un espíritu de adivinación, la cual daba gran ganancia adivinando.

А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима.

17 Ella vino en pos de Pablo y de nosotros, dando voces y diciendo: Estos hombres son siervos del Dios Altísimo, que les anuncian el camino de la salvación.

Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења.

18 Y esto lo hizo en un número de días. Pero Pablo se turbó mucho y, volviéndose, le dijo al espíritu: Te ordeno en el nombre de Jesucristo que salga de ella. Y salió esa misma hora.

И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

19 Pero cuando sus amos vieron que su esperanza de ganancia había desaparecido, tomaron a Pablo y a Silas, y los arrastraron a la plaza del mercado delante de los gobernantes;

А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима.

20 Y cuando los tomaron delante de las autoridades, dijeron: Estos hombres, que son judíos, están perturbando mucho a nuestra ciudad;

И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду,

21 Enseñan reglas de vida que no nos es lícito recibir o hacer, siendo Romanos.

И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани.

22 Y el pueblo los atacó a todos, y las autoridades se quitaron sus ropas y ordenaron que los azotarán.

И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају.

23 Y cuando les dieron un gran número de golpes, los metieron en la cárcel, dando órdenes al guardián de la prisión que los vigilara con el mayor cuidado:

И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува.

24 Y él, teniendo tales órdenes, los metió en la prisión interior con cadenas en su pies.

Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

25 Pero hacia la mitad de la noche, Pablo y Silas estaban haciendo oraciones y cánticos a Dios ante los prisioneros;

А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху.

26 Y de repente hubo una conmoción, de modo que la base de la prisión tembló; y todas las puertas se abrieron, y se soltaron las cadenas de todos.

А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.

27 Y el guardián, saliendo de su sueño, y viendo las puertas de la prisión abiertas, tomó su espada y estaba a punto de suicidarse, temiendo que los prisioneros se hubieran escapado.

А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи.

28 Pero Pablo dijo en voz alta: No te hagas daño, porque todos estamos aquí.

А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде.

29 Y envió a buscar luces y entró corriendo, y temblando de miedo, se postró sobre su rostro delante de Pablo y Silas.

А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили;

30 Y los sacaron y dijeron: Señores, ¿qué tengo que hacer para obtener la salvación?

И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем?

31 Y ellos dijeron: Ten fe en el Señor Jesús, y tú y tu familia tendrán salvación.

А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.

32 Y le dieron la palabra del Señor a él y a todos los que estaban en su casa.

И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом.

33 Y esa misma hora de la noche, él los tomó, y cuando él había prestado atención a sus heridas, él y toda su familia se bautizaron enseguida.

И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах.

34 Y los llevó a su casa y les dio de comer, y se llenó de gozo, creyeron en Dios con toda su familia.

И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.

35 Pero cuando fue de día, las autoridades enviaron a la policía, diciendo: Dejen ir a estos hombres.

А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека.

36 Y el dueño dijo a Pablo: Las autoridades dieron orden de dejarte ir; sal ahora, y ve en paz.

А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром.

37 Pero Pablo les dijo: Nos han dado a nosotros, los romanos, azotes públicos sin juzgarnos, y nos han metido en la cárcel. ¿Nos enviarán ahora en secreto? no, en verdad, que vengan ellos mismos y nos saquen.

А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас.

38 Y la policía dio cuenta de estas palabras a las autoridades, y estaban llenos de temor al oír que eran romanos;

А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани;

39 Entonces vinieron y les rogaron, pidiéndoles, cuando los habían sacado, que se fueran del pueblo.

И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града.

40 Y salidos de la cárcel, fueron a la casa de Lidia, y cuando vieron a los hermanos, les dieron consuelo y se fueron.

А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.