Salmos 88
1 Canción de Salmo: a los hijos de Coré: al Vencedor: para cantar sobre Mahalat; Masquil de Hemán el ezraíta. Oh SEÑOR, Dios de mi salud, día y noche clamo delante de ti.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Entre mi oración en tu presencia; inclina tu oído a mi clamor.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Soy contado con los que descienden al hoyo, soy como hombre sin fuerza;
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 librado entre los muertos. Como los muertos que duermen en el sepulcro, que no te acuerdas más de ellos, y que son cortados de tu mano.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Me has puesto en el hoyo profundo, en tinieblas, en honduras.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Sobre mí se ha acostado tu ira, y me has afligido con todas tus ondas. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Has alejado de mí mis conocidos; me has puesto por abominación a ellos; estoy encerrado, y no saldré.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mis ojos enfermaron a causa de mi aflicción; te he llamado, oh SEÑOR, cada día he extendido a ti mis manos.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 ¿Harás tú milagro a los muertos? ¿Se levantarán los muertos para alabarte? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 ¿Será contada en el sepulcro tu misericordia, o tu verdad en la perdición?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 ¿Será conocida en las tinieblas tu maravilla, y tu justicia en la tierra del olvido?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Mas yo a ti he clamado, oh SEÑOR; y de mañana te previno mi oración.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 ¿Por qué, oh SEÑOR, desechas mi alma? ¿Por qué escondes tu rostro de mí?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Yo soy pobre y menesteroso; desde la juventud he llevado tus temores, he estado medroso.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Sobre mí han pasado tus iras; tus espantos me han cortado.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Me han rodeado como aguas de continuo; me han cercado a una.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Has alejado de mí al amigo y al compañero; y mis conocidos has puesto en la tiniebla.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
