Salmos 39

1 Al Vencedor, a Jedutún: Salmo de David. Yo dije: Miraré por mis caminos, para no pecar con mi lengua; guardaré mi boca con freno, entre tanto que el impío fuere contra mí.

Рекох: Чуваћу се на путевима својим да не згрешим језиком својим; зауздаваћу уста своја, док је безбожник преда мном.

2 Enmudecí en silencio, me callé aun de lo bueno; y se alborotó mi dolor.

Бејах нем и глас не пустих; ћутах и о добру. Али се туга моја подиже,

3 Se enardeció mi corazón dentro de mí; en mi meditación se encendió fuego; y hablé con mi lengua:

Запали се срце моје у мени, у мислима мојим разгоре се огањ; проговорих језиком својим:

4 Hazme saber, SEÑOR, mi fin, y cuánta sea la medida de mis días; sepa yo cuánto tengo de ser del mundo.

Кажи ми, Господе, крај мој, и докле ће трајати дани моји? Да знам како сам ништа.

5 He aquí como a palmos diste a mis días, y mi edad es como nada delante de ti; ciertamente es completa vanidad todo hombre que vive. (Selah)

Ево с педи дао си ми дане, и век је мој као ништа пред Тобом. Баш је ништа сваки човек жив.

6 Ciertamente en tinieblas anda el hombre; ciertamente en vano se inquieta; allega, y no sabe quién lo cogerá.

Баш ходи човек као утвара; баш се узалуд кида, сабира, а не зна коме ће допасти.

7 Y ahora, Señor, ¿qué esperaré? Mi esperanza en ti está.

Па шта да чекам, Господе? Нада је моја у Теби.

8 Líbrame de todas mis rebeliones; no me pongas por escarnio del loco.

Из свега безакоња мог избави ме, не дај ме безумноме на подсмех.

9 Enmudecí, no abrí mi boca; porque tú lo hiciste.

Нем сам, нећу отворити уста својих; јер си ме Ти ударио.

10 Quita de sobre mí tu plaga; de la guerra de tu mano soy consumido.

Олакшај ми ударац свој, силна рука Твоја уби ме.

11 Con castigos sobre el pecado corriges al hombre, y haces consumirse como de polilla su grandeza; ciertamente vanidad es todo hombre. (Selah)

Ако ћеш карати човека за преступе, расточиће се као од мољаца красота његова. Баш је ништа сваки човек.

12 Oye mi oración, oh SEÑOR, y escucha mi clamor; no calles ante mis lágrimas; porque peregrino soy contigo, y advenedizo, como todos mis padres.

Слушај молитву моју, Господе, и чуј јаук мој. Гледајући сузе моје немој ћутати. Јер сам гост у Тебе и дошљак као и сви стари моји.

13 Déjame estar delante de ti, y tomaré fuerzas, antes que vaya y perezca.

Немој ме више гневно гледати, па ћу одахнути пре него отидем и више ме не буде.