Salmos 35

1 De David. Disputa, oh SEÑOR, con los que contra mí contienden; pelea con los que me combaten.

Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2 Echa mano al escudo y al pavés, y levántate en mi ayuda.

Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3 Saca la lanza, cierra contra mis perseguidores; di a mi alma: Yo soy tu salud.

Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4 Sean avergonzados y confundidos los que buscan mi alma; vuelvan atrás, y sean avergonzados los que mi mal piensan.

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Sean como el tamo delante del viento; y el ángel del SEÑOR los acose.

Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

6 Sea su camino oscuridad y resbaladeros; y el ángel del SEÑOR el que los persiga.

Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

7 Porque sin causa escondieron para mí el hoyo de su red; sin causa hicieron hoyo para mi alma.

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

8 Véngale el quebrantamiento sin que lo sepa, y su red que escondió lo prenda; con quebrantamiento caiga en ella.

Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9 Y gócese mi alma en el SEÑOR; y alégrese en su salud.

А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

10 Todos mis huesos dirán: SEÑOR, ¿quién como tú, que libras al pobre del más fuerte que él, y al pobre y menesteroso del que le despoja?

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11 Se levantaron testigos falsos; me demandaron lo que no sabía;

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

12 me devolvieron mal por bien, hasta volver solo a mi alma.

Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13 Mas yo, cuando ellos enfermaron, me vestí de cilicio; afligí con ayuno mi alma, y mi oración se revolvía en mi seno.

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14 Como por mi compañero, como por mi hermano andaba; como el que trae luto por madre, enlutado me humillaba.

Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15 Pero ellos se alegraron en mi cojera, y se juntaron; se juntaron contra mí los verdugos, y yo no lo entendía; me despedazaban, y no cesaban;

А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16 con los lisonjeros escarnecedores truhanes, crujiendo sobre mí sus dientes.

С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

17 Señor, ¿hasta cuándo verás esto? Res-taura mi alma de sus quebrantamientos, mi vida de los leones.

Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

18 Te confesaré en grande congregación; te alabaré entre numeroso pueblo.

Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

19 No se alegren de mí mis enemigos sin por qué; ni los que me aborrecen sin causa guiñen el ojo.

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20 Porque no hablan paz; y contra los mansos de la tierra piensan palabras engañosas.

Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Y ensancharon sobre mí su boca; dijeron: ¡Ea, ea, nuestros ojos lo han visto!

Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22 Tú lo has visto, oh SEÑOR; no calles: Señor, de mí no te alejes.

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

23 Recuerda y despierta para mi juicio, para mi causa, Dios mío y Señor mío.

Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Júzgame conforme a tu justicia, SEÑOR Dios mío; y no se alegren de mí.

Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25 No digan en su corazón: ¡Ea, nuestro deseo es cumplido! No digan: ¡Lo hemos devorado!

Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

26 Sean avergonzados y confundidos a una los que de mi mal se alegran; vístanse de vergüenza y de confusión los que se engrandecen contra mí.

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27 Canten y alégrense los que están a favor de mi justa causa, y digan siempre: Sea ensalzado el SEÑOR, que ama la paz de su siervo.

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

28 Y mi lengua hablará de tu justicia; todo el día de tu loor.

И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.