< Salmos 2 >
1 ¿Por qué se amotinan los gentiles, y los pueblos piensan vanidad?
Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2 Estarán los reyes de la tierra, y príncipes consultarán unidos contra el SEÑOR, y contra su ungido, diciendo:
Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
3 Rompamos sus coyundas, y echemos de nosotros sus cuerdas.
"Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов."
4 El que mora en los cielos se reirá; El Señor se burlará de ellos.
Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
5 Entonces hablará a ellos con su furor, y con su ira los conturbará.
Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
6 Y yo envestí mi rey sobre Sion, el monte de mi santidad.
"Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој."
7 Yo recitaré el decreto. El SEÑOR me ha dicho: Mi hijo eres tú; yo te engendré hoy.
Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: "Ти си син мој, ја те сад родих.
8 Pídeme, y te daré por heredad los gentiles, y por posesión tuya los términos de la tierra.
Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
9 Los quebrantarás con vara de hierro; como vaso de alfarero los desmenuzarás.
Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд."
10 Y ahora, reyes, entended; admitid castigo, jueces de la tierra.
Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11 Servid al SEÑOR con temor; y alegraos con temblor.
Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12 Besad al Hijo, para que no se enoje, y perezcáis en el camino, cuando se encendiere de aquí a poco su furor. Bienaventurados todos los que en él confían.
Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!