Proverbios 5
1 Hijo mío, está atento a mi sabiduría, y a mi inteligencia inclina tu oído;
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 para que guardes consejo, y tus labios conserven la ciencia.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Porque los labios de la mujer extraña destilan miel, y su paladar es más blando que el aceite;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 mas su fin es amargo como el ajenjo, agudo como cuchillo de dos filos.
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 si no pesares el camino de vida, sus caminos son inestables; no los conocerás.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Ahora pues, hijos, oídme, y no os apartéis de las razones de mi boca.
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Aleja de ella tu camino, y no te acerques a la puerta de su casa;
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 para que no des a los extraños tu honor, y tus años al cruel;
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 para que no se harten los extraños de tu fuerza, y tus trabajos estén en casa del extraño;
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 y gimas en tus postrimerías, cuando se consumiere tu carne y tu cuerpo,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 y digas: ¡Cómo aborrecí el castigo, y mi corazón menospreció la reprensión;
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 y no oí la voz de los que me castigaban; y a los que me enseñaban no incliné mi oído!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Casi en todo mal he estado, en medio de la sociedad y de la congregación.
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Bebe el agua de tu propia cisterna, y las corrientes de tu propio pozo.
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 Rebosan por de fuera tus fuentes, en las plazas los ríos de tus aguas.
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Sean para ti solo, y no para los extraños contigo.
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Será bendito tu manantial; y alégrate de la mujer de tu juventud.
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 Como cierva de amores y graciosa gacela, sus pechos te satisfagan en todo tiempo; y en su amor andarás ciego de continuo, sin fijar tus ojos en nadie más.
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 ¿Y por qué, hijo mío, andarás ciego con la ajena, y abrazarás el seno de la extraña?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Pues que los caminos del hombre están ante los ojos del SEÑOR, ¡y él pesa todas sus veredas!
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 Sus propias iniquidades prenderán al impío, y con las cuerdas de su pecado será detenido.
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 El morirá por no haberse sometido al castigo; y por la grandeza de su locura, errará.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
