Job 6
1 Y respondió Job y dijo:
А Јов одговори и рече:
2 ¡Oh, si pesasen al justo mi queja y mi tormento, y se alzasen igualmente en balanza!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Porque mi tormento pesaría más que la arena del mar; y por tanto mis palabras son cortadas.
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 Porque las saetas del Todopoderoso están en mí, cuyo veneno bebe mi espíritu; y terrores de Dios me combaten.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 ¿Acaso gime el asno montés junto a la hierba? ¿Muge el buey junto a su pasto?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 ¿Por ventura se comerá lo desabrido sin sal? ¿O habrá gusto en la clara del huevo?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Las cosas que mi alma no quería tocar antes, ahora por los dolores son mi comida.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 ¡Quién me diese que viniese mi petición, y que Dios me diese lo que espero;
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 y que quisiera Dios quebrantarme; y que soltase su mano, y me despedazase!
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Y en esto crecería aún consolación, si me asase con dolor sin haber misericordia; no que haya contradicho las palabras santas.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 ¿Cuál es mi fortaleza para esperar aún? ¿Y cuál mi fin para dilatar mi vida?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 ¿Es mi fortaleza la de las piedras? O mi carne, ¿es de acero?
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 ¿No me ayudo cuanto puedo, y con todo eso el poder me falta del todo?
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 El atribulado es consolado de su compañero; pero se ha abandonado el temor del Omnipotente.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Mis hermanos me han mentido como arroyo; se pasaron como las riberas impetuosas,
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 que están escondidas por la helada, y encubiertas con nieve.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Que al tiempo del calor son deshechas, y en calentándose, desaparecen de su lugar;
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 apártanse de las sendas de su camino, suben en vano y se pierden.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Las miraron los caminantes de Temán, los caminantes de Saba esperaron en ellas;
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 pero fueron avergonzados por su esperanza; porque vinieron hasta ellas, y se hallaron confusos.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Ahora ciertamente vosotros sois como ellas; que habéis visto el tormento, y teméis.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 ¿Os he dicho yo: Traedme, y pagad por mí de vuestra hacienda;
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 y libradme de la mano del angustiador, y redimidme del poder de los violentos?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Enseñadme, y yo callaré; y hacedme entender en qué he errado.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 ¡Cuán fuertes son las palabras de rectitud! Mas ¿qué reprende el argumento de vosotros?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 ¿No estáis pensando las palabras para reprender, y echáis al viento palabras perdidas?
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 También os arrojáis sobre el huérfano, y hacéis hoyo delante de vuestro amigo.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Ahora pues, si queréis, mirad en mí, y ved si mentiré delante de vosotros.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Tornad ahora, y no haya iniquidad; volved aún a mirar por mi justicia en esto.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Si hay iniquidad en mi lengua; o si mi paladar no discierne los tormentos.
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
