< Job 23 >

1 Y respondió Job, y dijo:
А Јов одговори и рече:
2 Hoy también hablaré con amargura; que es más grave mi llaga que mi gemido.
Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.
3 ¡Quién me diera el saber dónde hallar a Dios! Yo iría hasta su silla.
О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,
4 Ordenaría juicio delante de él, y llenaría mi boca de argumentos.
Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,
5 Yo sabría lo que él me respondería, y entendería lo que me dijese.
Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.
6 ¿Por ventura pleitearía conmigo con grandeza de fuerza? No; antes él la pondría en mí.
Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.
7 Allí el recto disputaría con él; y escaparía para siempre del que me condena.
Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.
8 He aquí yo iré al oriente, y no lo hallaré; y al occidente, y no lo percibiré.
Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;
9 Si al norte él obrare, yo no lo veré; al mediodía se esconderá, y no lo veré.
Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.
10 Mas él conoció mi camino; me probó, y salí como oro.
Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.
11 Mis pies tomaron su rastro; guardé su camino, y no me aparté.
По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.
12 Del mandamiento de sus labios nunca me separé; guardé las palabras de su boca más que mi comida.
Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.
13 Pero si él se determina en una cosa, ¿quién lo apartará? Su alma deseó, e hizo.
Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.
14 Por tanto él acabará lo que me es necesario; y muchas cosas como éstas hay en él.
И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.
15 Por lo cual yo me espantaré delante de su rostro; consideraré, y lo temeré.
Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.
16 Dios ha enternecido mi corazón, y el Omnipotente me ha espantado.
Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.
17 ¿Por qué no fui yo cortado delante de las tinieblas, y cubrió con oscuridad mi rostro?
Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?

< Job 23 >