Salmos 50
1 Salmo de Asaph. EL Dios de dioses, Jehová, ha hablado, y convocado la tierra desde el nacimiento del sol hasta donde se pone.
Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.
2 De Sión, perfección de hermosura, ha Dios resplandecido.
Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.
3 Vendrá nuestro Dios, y no callará: fuego consumirá delante de él, y en derredor suyo habrá tempestad grande.
Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.
4 Convocará á los cielos de arriba, y á la tierra, para juzgar á su pueblo.
Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:
5 Juntadme mis santos; los que hicieron conmigo pacto con sacrificio.
"Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."
6 Y denunciarán los cielos su justicia; porque Dios es el juez. (Selah)
(И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)
7 Oye, pueblo mío, y hablaré: [escucha], Israel, y testificaré contra ti: yo soy Dios, el Dios tuyo.
Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.
8 No te reprenderé sobre tus sacrificios, ni por tus holocaustos, que delante de mí están siempre.
Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.
9 No tomaré de tu casa becerros, ni machos cabríos de tus apriscos.
Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.
10 Porque mía es toda bestia del bosque, y los millares de animales en los collados.
Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.
11 Conozco todas las aves de los montes, y en mi poder están las fieras del campo.
Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.
12 Si yo tuviese hambre, no te lo diría á ti: porque mío es el mundo y su plenitud.
Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.
13 ¿Tengo de comer yo carne de toros, ó de beber sangre de machos cabríos?
Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?
14 Sacrifica á Dios alabanza, y paga tus votos al Altísimo.
Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.
15 E invócame en el día de la angustia: te libraré, y tú me honrarás.
Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.
16 Pero al malo dijo Dios: ¿Qué tienes tú que enarrar mis leyes, y que tomar mi pacto en tu boca,
А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?
17 Pues que tú aborreces el castigo, y echas á tu espalda mis palabras?
А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.
18 Si veías al ladrón, tú corrías con él; y con los adúlteros era tu parte.
Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.
19 Tu boca metías en mal, y tu lengua componía engaño.
Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.
20 Tomabas asiento, [y] hablabas contra tu hermano; contra el hijo de tu madre ponías infamia.
Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.
21 Estas cosas hiciste, y yo he callado: pensabas que de cierto sería yo como tú: yo te argüiré, y pondré[las] delante de tus ojos.
Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.
22 Entended ahora esto, los que os olvidáis de Dios; no sea que arrebate, sin que nadie libre.
Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.
23 El que sacrifica alabanza me honrará: y al que ordenare su camino, le mostraré la salud de Dios.
Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.
