Salmos 31

1 Al Músico principal: Salmo de David. EN ti, oh Jehová, he esperado; no sea yo confundido para siempre: líbrame en tu justicia.

У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.

2 Inclina á mí tu oído, líbrame presto; séme por roca de fortaleza, por casa fuerte para salvarme.

Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.

3 Porque tú eres mi roca y mi castillo; y por tu nombre me guiarás, y me encaminarás.

Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.

4 Me sacarás de la red que han escondido para mí; porque tú eres mi fortaleza.

Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.

5 En tu mano encomiendo mi espíritu: tú me has redimido, oh Jehová, Dios de verdad.

У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!

6 Aborrecí á los que esperan en vanidades ilusorias; mas yo en Jehová he esperado.

Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.

7 Me gozaré y alegraré en tu misericordia; porque has visto mi aflicción; has conocido mi alma en las angustias.

Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,

8 Y no me encerraste en mano del enemigo; hiciste estar mis pies en anchura.

Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.

9 Ten misericordia de mí, oh Jehová, que estoy en angustia: hanse consumido de pesar mis ojos, mi alma, y mis entrañas.

Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;

10 Porque mi vida se va gastando de dolor, y mis años de suspirar: hase enflaquecido mi fuerza á causa de mi iniquidad, y mis huesos se han consumido.

Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.

11 De todos mis enemigos he sido oprobio, y de mis vecinos en gran manera, y horror á mis conocidos: los que me veían fuera, huían de mí.

Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.

12 He sido olvidado de [su] corazón como un muerto: he venido á ser como un vaso perdido.

Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.

13 Porque he oído afrenta de muchos; miedo por todas partes, cuando consultaban juntos contra mí, é ideaban quitarme la vida.

Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.

14 Mas yo en ti confié, oh Jehová: yo dije: Dios mío eres tú.

А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.

15 En tu mano están mis tiempos: líbrame de la mano de mis enemigos, y de mis perseguidores.

У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.

16 Haz resplandecer tu rostro sobre tu siervo: sálvame por tu misericordia.

Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.

17 No sea yo confundido, oh Jehová, ya que te he invocado; sean corridos los impíos, estén mudos en el profundo. (Sheol h7585)

Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol h7585)

18 Enmudezcan los labios mentirosos, que hablan contra el justo cosas duras, con soberbia y menosprecio.

Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.

19 ¡Cuán grande es tu bien, que has guardado para los que te temen, que has obrado para los que esperan en ti, delante de los hijos de los hombres!

Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!

20 Los esconderás en el secreto de tu rostro de las arrogancias del hombre: los pondrás en un tabernáculo á cubierto de contención de lenguas.

Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.

21 Bendito Jehová, porque ha hecho maravillosa su misericordia para conmigo en ciudad fuerte.

Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!

22 Y decía yo en mi premura: Cortado soy de delante de tus ojos: tú empero oíste la voz de mis ruegos, cuando á ti clamaba.

Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.

23 Amad á Jehová todos vosotros sus santos: á los fieles guarda Jehová, y paga abundantemente al que obra con soberbia.

Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.

24 Esforzaos todos vosotros los que esperáis en Jehová, y tome vuestro corazón aliento.

Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.