Salmos 144
1 Salmo de David. BENDITO sea Jehová, mi roca, que enseña mis manos á la batalla, y mis dedos á la guerra:
Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 Misericordia mía y mi castillo, altura mía y mi libertador, escudo mío, en quien he confiado; el que allana mi pueblo delante de mí.
Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.
3 Oh Jehová, ¿qué es el hombre, para que de él conozcas? ¿ó el hijo del hombre, para que lo estimes?
Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?
4 El hombre es semejante á la vanidad: sus días son como la sombra que pasa.
Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.
5 Oh Jehová, inclina tus cielos y desciende: toca los montes, y humeen.
Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.
6 Despide relámpagos, y disípalos; envía tus saetas, y contúrbalos.
Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.
7 Envía tu mano desde lo alto; redímeme, y sácame de las muchas aguas, de la mano de los hijos extraños;
Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 Cuya boca habla vanidad, y su diestra es diestra de mentira.
Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
9 Oh Dios, á ti cantaré canción nueva: con salterio, con decacordio cantaré á ti.
Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,
10 Tú, el que da salud á los reyes, el que redime á David su siervo de maligna espada.
Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.
11 Redímeme, y sálvame de mano de los hijos extraños, cuya boca habla vanidad, y su diestra es diestra de mentira.
Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.
12 Que nuestros hijos sean como plantas crecidas en su juventud; nuestras hijas como las esquinas labradas á manera de [las de] un palacio;
Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;
13 Nuestros graneros llenos, provistos de toda suerte [de grano]; nuestros ganados, que paran á millares y diez millares en nuestras plazas:
Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.
14 [Que] nuestros bueyes estén fuertes para el trabajo; [que] no [tengamos] asalto, ni [que hacer] salida, ni grito de alarma en nuestras plazas.
Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.
15 Bienaventurado el pueblo que tiene esto: bienaventurado el pueblo cuyo Dios es Jehová.
Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!
