< Salmos 109 >

1 Al Músico principal: Salmo de David. OH Dios de mi alabanza, no calles;
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Porque boca de impío y boca de engañador se han abierto sobre mí: han hablado de mí con lengua mentirosa,
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Y con palabras de odio me rodearon; y pelearon contra mí sin causa.
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 En pago de mi amor me han sido adversarios: mas yo oraba.
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Y pusieron contra mí mal por bien, y odio por amor.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Pon sobre él al impío: y Satán esté á su diestra.
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Cuando fuere juzgado, salga impío; y su oración sea para pecado.
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Sean sus días pocos: tome otro su oficio.
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Sean sus hijos huérfanos, y su mujer viuda.
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Y anden sus hijos vagabundos, y mendiguen; y procuren [su pan lejos] de sus desolados hogares.
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Enrede el acreedor todo lo que tiene, y extraños saqueen su trabajo.
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 No tenga quien le haga misericordia; ni haya quien tenga compasión de sus huérfanos.
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Su posteridad sea talada; en segunda generación sea raído su nombre.
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Venga en memoria cerca de Jehová la maldad de sus padres, y el pecado de su madre no sea borrado.
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Estén siempre delante de Jehová, y él corte de la tierra su memoria.
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Por cuanto no se acordó de hacer misericordia, y persiguió al hombre afligido y menesteroso y quebrantado de corazón, para matar[lo].
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Y amó la maldición, y vínole; y no quiso la bendición, y ella se alejó de él.
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Y vistióse de maldición como de su vestido, y entró como agua en sus entrañas, y como aceite en sus huesos.
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Séale como vestido con que se cubra, y en lugar de cinto con que se ciña siempre.
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Este sea el pago de parte de Jehová de los que me calumnian, y de los que hablan mal contra mi alma.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Y tú, Jehová Señor, haz conmigo por amor de tu nombre: líbrame, porque tu misericordia es buena.
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Porque yo estoy afligido y necesitado; y mi corazón está herido dentro de mí.
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Voime como la sombra cuando declina; soy sacudido como langosta.
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Mis rodillas están debilitadas á causa del ayuno, y mi carne desfallecida por falta de gordura.
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Yo he sido para ellos objeto de oprobio; mirábanme, y meneaban su cabeza.
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Ayúdame, Jehová Dios mío: sálvame conforme á tu misericordia.
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Y entiendan que esta es tu mano; [que] tú, Jehová, has hecho esto.
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Maldigan ellos, y bendice tú: levántense, mas sean avergonzados, y regocíjese tu siervo.
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Sean vestidos de ignominia los que me calumnian; y sean cubiertos de su confusión como con manto.
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Yo alabaré á Jehová en gran manera con mi boca, y le loaré en medio de muchos.
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Porque él se pondrá á la diestra del pobre, para librar su alma de los que le juzgan.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.

< Salmos 109 >