Salmos 104
1 BENDICE, alma mía, á Jehová. Jehová, Dios mío, mucho te has engrandecido; haste vestido de gloria y de magnificencia.
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 El que se cubre de luz como de vestidura, que extiende los cielos como una cortina;
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 Que establece sus aposentos entre las aguas; el que pone las nubes por su carroza, el que anda sobre las alas del viento;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 El que hace á sus ángeles espíritus, sus ministros al fuego flameante.
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 El fundó la tierra sobre sus basas; no será jamás removida.
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Con el abismo, como con vestido, la cubriste; sobre los montes estaban las aguas.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 A tu reprensión huyeron; al sonido de tu trueno se apresuraron;
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 Subieron los montes, descendieron los valles, al lugar que tú les fundaste.
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 Pusísteles término, el cual no traspasarán; ni volverán á cubrir la tierra.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 [Tú eres] el que envías las fuentes por los arroyos; van entre los montes.
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 Abrevan á todas las bestias del campo: quebrantan su sed los asnos montaraces.
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 Junto á aquellos habitarán las aves de los cielos; entre las ramas dan voces.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 El que riega los montes desde sus aposentos: del fruto de sus obras se sacia la tierra.
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 El que hace producir el heno para las bestias, y la hierba para el servicio del hombre; sacando el pan de la tierra.
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 Y el vino que alegra el corazón del hombre, [y] el aceite que hace lucir el rostro, y el pan que sustenta el corazón del hombre.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 Llénanse de [jugo] los árboles de Jehová, los cedros del Líbano que él plantó.
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 Allí anidan las aves; en las hayas [hace] su casa la cigüeña.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Los montes altos para las cabras monteses; las peñas, madrigueras para los conejos.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Hizo la luna para los tiempos: el sol conoce su ocaso.
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 Pone las tinieblas, y es la noche: en ella corretean todas las bestias de la selva.
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 Los leoncillos braman á la presa, y para buscar de Dios su comida.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 Sale el sol, recógense, y échanse en sus cuevas.
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Sale el hombre á su hacienda, y á su labranza hasta la tarde.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 ¡Cuán muchas son tus obras, oh Jehová! Hiciste todas ellas con sabiduría: la tierra está llena de tus beneficios.
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 [Asimismo] esta gran mar y ancha de términos: en ella pescados sin número, animales pequeños y grandes.
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Allí andan navíos; allí este leviathán que hiciste para que jugase en ella.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 Todos ellos esperan en ti, para que les des su comida á su tiempo.
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 Les das, recogen; abres tu mano, hártanse de bien.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Escondes tu rostro, túrbanse: les quitas el espíritu, dejan de ser, y tórnanse en su polvo.
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 Envías tu espíritu, críanse: y renuevas la haz de la tierra.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 Sea la gloria de Jehová para siempre; alégrese Jehová en sus obras;
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 El cual mira á la tierra, y ella tiembla; toca los montes, y humean.
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 A Jehová cantaré en mi vida: á mi Dios salmearé mientras viviere.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Serme ha suave hablar de él: yo me alegraré en Jehová.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Sean consumidos de la tierra los pecadores, y los impíos dejen de ser. Bendice, alma mía, á Jehová. Aleluya.
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
